Tašmajdanska pećina buduća turistička atrakcija prestonice - Prvo analize, pa planovi za obnovu lokaliteta

Na mestu gde se milionima godina prostiralo Panonsko more, danas u srcu grada, duboko u zemlji nalazi se možda buduća turistička atrakcija Beograda – Tašmajdanska pećina. Više od poslednje dve decenije ovo blago glavnog grada bilo je pod ključem. Prirodnom pećinom i dvema prostorijama kamenoloma upravljalo je JP "Javna skloništa", odnosno Republika Srbija, ali je nedavnom odlukom Skupštine grada ovaj prostor narednih 20 godina dat na korišćenje JP "Beogradska tvrđava".

Ekipa "Politike" se sa Petrom Andrijaševićem, direktorom "Beogradske tvrđave", i stručnjacima sa Rudarsko-geološkog fakulteta prva, posle primopredaje ključeva, spustila u hodnike bivšeg kamenoloma i samu pećinu.

Zapuštene stepenice, teška metalna vrata, studen i tama. Nekada je tu bilo struje. Danas je jedino svetlo baterijska lampa.

"Lerova pećina" je nastala kada su Nemci 1941. godine deo pećine i kamenoloma pretvorili u rezervni komandni centar. I dalje je u dobrom stanju – ojačani betonski svodovi besprekorno drže tone stena čija se starost procenjuje na milione godina. Samo malo je "načeta" u delu gde su tragači za blagom iskopali podzemni tunel. Rupu su 2002. godine otkrili stručnjaci koji su procenjivali stabilnost zidova. Oni su zatekli kofe, alat za kopanje i kolica sa ciglama. Pozvali su policiju, a kada je patrola sutradan došla da obavi uviđaj – otvora nije bilo!

Projekat nemačkog komandnog centra, rekao je Vidoje Golubović, jedan od autora knjige "Beograd ispod Beograda", osmislio je arhitekta i zarobljenik Čeh Jakov Bezlaj.

- Ceo podzemni objekat bio je urađen tako da je mogao da izdrži hemijski i biološki udar. Imao je sistem za ventilaciju, agregat za struju, telefon, lift i bio prilagođen za život oko 600 oficira i vojnika. Od svega toga nije ostalo gotovo ništa. Iz tih vremena ostali su samo metalni plafoni. Od kulturnog blaga sačuvano je 40 tona filmskog materijala koji su Nemci snimili u toku osvajanja – objasnio je Golubović.

Neki od hodnika su posle Drugog svetskog rata zazidani zbog bezbednosti jer se strahovalo da su minirani, rekla je Olivera Vučković iz "Beogradske tvrđave".

Kroz lavirinte i svlačionice hokejaškog kluba nastale sedamdesetih godina prošlog veka prelazi se u prirodnu pećinu smeštenu ispod restorana "Šansa". Ona se spominje i u spisima austrougarskog putopisca Feliksa Kanica koji je u Srbiji boravio između 1860. i 1864. godine.

Nasred pećine leži ogroman komad stene koji se odvalio 1966. godine. Tom prilikom u rupu je propala jedna devojčica i poginula.

Tim stručnjaka i profesora Rudarsko-geološkog fakulteta uzeo je, prilikom posete, kamene uzorke kako bi procenili čvrstoću stene.

- Prvi naš korak su statička merenja. Tek kada se uradi procena stabilnosti moći će da se prave planovi za ovaj prostor. Projekat je vrlo ozbiljan, ali i jedno od mesta koje bi moglo da postane prava atrakcija – rekao je Andrijašević.

U trećoj prostoriji vide se tragovi pijuka i udubljenja odakle su vađeni kameni blokovi.

- Tašmajdanski kamenolom i pećina bili su poznati još za vreme Rimljana, a značajno mesto imali su i u vreme turske vladavine. Prema turskim nazivima majdan i taš – rudnik i kamen – ovaj deo Beograda je i dobio ime. Arheolozi tvrde da se početkom 18. veka, za vreme Austrijanaca, iz kamenoloma koji se najverovatnije protezao do današnjih tramvajskih šina u Ulici 27. marta, vadio kamen za izgradnju Beogradske tvrđave i kaldrmisanje ulica – istakao je Vidoje Golubović.

Posle Drugog svetskog rata u pećinama i na prostoru gde je sada Sportski centar "Tašmajdan" bila je, može se reći, fabrika leda koja je snabdevala sve gradske kafane.