Politička nestabilnost otežava rad centralnih banaka regiona

Politička nestabilnost otežava rad centralnih banaka i utiče na ekonomski rast, ocenili su u subotu, 11. juna 2016. godine, guverneri i predstavnici centralnih banaka regiona na Samitu ministara finansija i guvernera koji se održava u Bečićima.

Govoreći na panelu "Ključni izazovi za monetarnu politiku i superviziju banaka u 2016", viceguverner Hrvatske narodne banke Michael Faulend istakao je da je politički rizik veoma važan argument visokih kamatnih stopa.

- Tek kada se ekonomija zemlje oporavi moguć je i oporavak ukupnog privrednog rasta - naveo je on i dodao da je Hrvatska prošle godine imala blagu stopu rasta od 1,6%.

Prema njegovim rečima, čini se da političari ne osećaju ozbiljnost situacije i ne odrađuju strukturne reforme ili su one blaže nego što bi trebalo, a to je glavni problem centralnih banaka.

Guverner Narodne banke Makedonije Dimitar Bogov rekao je da je politička situacija u toj zemlji, kao i kriza u Grčkoj, uticala da makedonski privredni rast, koji je najveći u regionu, prošle godine bude 3,7%, što je manje od planiranih 4,2%. On je naveo da su očekivanja da ove godine taj rast zbog aktuelnih dešavanja bude u granicama od 1,6 do 3,5%.

Bogov je naglasio i da Makedonija poslednjih 20 godina iako je bila pod velikim izazovima, ima stabilan devizni kurs, što je kako je naglasio "za male ekonomije imperativ i omogućava privrednicima stabilan ambijent za realizaciju svojih planova".

Guverner Centralne banke BIH Senad Softić naveo je da je bankarski sektor u toj zemlji prelikvidan i da je Centralna banka BIH specifična u odnosu na ostale jer je valuta vezana za evro, što se jako dobro pokazalo. On je istakao da su devizne rezerve BIH 8,7 mlrd EUR i da su najveće do sada, kao i da je pokrivenost uvoza izvozom u prvom kvartalu 2016. godine bila 4,4%, a da će do kraja godine iznositi oko 3,5%.

Viceguverner Banke Slovenije Primož Dolenc ocenio je da ta zemlja ima dobre institucije koje štite bankarski sektor i finansijsku stabilnost i da su one bolje organizovane otkad je Slovenija članica EU, dok je guverner Centralne banke Crne Gore Milojica Dakić napomenuo je da je ta država u postupku pregovora o pristupanju EU, i da centralna banka ima značajnu ulogu. On je dodao i da je za Crnu Goru ova godina počela dobro i prema poslednjim podacima bilo je 250 mil EUR novih kredita, što je rast od 31,4% u odnosu na prethodne godine. Prema njegovim rečima, nenaplativi krediti Crne Gore su prepolovljeni i čine 11,99% ukupnih kredita, što je ispod proseka regiona.