(Biznis)Nebojša Mišić, "Arex" - praviti slatkiše nije uvek slatko

(Nebojša Mišić)

Nebojša Mišić, vlasnik firme "Arex" iz Beograda koja se bavi proizvodnjom marcipana, počeo je ovaj "slatki" biznis pre četiri godine. Do tada se bavio distribucijom aditiva za pekarski industriju. U strateško partnerstvo sa fabrikom "Marcipan" iz Osečine, koja je bila deo valjevske "Podgorke", ušao je 2003. godine.

Fabrika je bila u dugovima i uz pomoć bankarskih kredita uspeo je da sklopi finansijsku konstrukciju i da je kupi. Od Beograda do Beča 2007. godine "Arex" je proizveo 500 tona proizvoda od marcipana. Danas se proizvodi ovog preduzeća mogu naći u objektima poput beogradskog "Hyatt", ali i i u bečkim kafićima, gde se rame uz rame služe sa čuvenom "mocart kuglom".

- U Evropi postoji samo pet ozbiljnih fabrika marcipana - u Nemačkoj, Francuskoj i Danskoj, dok je u Belgiji zatvorena. Posao je vrlo rizičan, jer uz savremenu opremu i tehnologiju zahteva zatvoren sistem sa higijenom na visokom nivou - kaže Mišić.

Marcipan je, inače, posebna smesa od badema i šećera, koja služi kao fil pasta za više slatkiša. Mišić je smislio da je kombinuje sa suvom šljivom, kajsijom, kao i urmom, uz preliv od čokolade. Od početka, Mišić je nailazio na probleme, a sa njima se i danas nosi.

- Kupovina fabrike nije bila laka. U poslednji čas je jedna inostrana poslovna banka dala je garancije za kupovinu. Kada smo konačno počeli proizvodnju, standardizovali smo je HACCP i ISO standardima, i rešili da najveći deo marketinških i promotivnih aktivnosti usmeravamo ka nastupima na različitim sajmovima - priča Mišić.

Ali, nije lako živeti u Srbiji.

- Agencija SIEPA je na sajmu u Kelnu odvojila čitava 2,5 m2 za "Arex". To je izgledalo bedno. Način da se to prevaziđe su osmišljeniji nastupi. Na primer, na sajmovima može da se zakupi 100 m2 i da se tu predstave tri preduzeća, ali na pravi način, sa stilom. To bi već bilo nešto.

Nebojša Mišić je nezadovoljan činjenicom što, kako kaže, izvoznici u Srbiji ne znače ništa.

- Ovde se mnogo više pažnje poklanja uvoznicima. Oni su ti koji plaćaju porez, carinu, ne traže povraćaj i tako dalje. Izvoznici rade sve obrnuto. Tu neminovno dolazimo do državne strategije koja otprilike zvuči "hajde da punimo budžet, nema veze kako - objašnjava Mišić, dodajući da se tako obeshrabruju preduzetnici.

Lepo za kraj

Istovremeno, stvara se ogromno nepoverenje između poslovnih banaka i privatnika. Poslovne banke ne žele da rizikuju u nesigurnoj poslovnoj klimi.

Ipak, bez rizika nema profita.

- Toga sam bio potpuno svestan od početka. Borim se kao i većina preduzetnika na razne načine. I trudim se, pre svega, da sačuvam kvalitet proizvoda. Moram da naglasim da čak i tu ima problema. Na nivou države ne postoji laboratorija koja bi obavila adekvatna ispitivanja kvaliteta hrane. Ne mogu da izvozim proizvode u SAD, jer na deklaraciji nemam sve ono što je tamošnjom regulativom predviđeno. A plaćati inostrane laboratorije je preskupo.

Kraj godine vlasniku "Arex" ipak donosi nešto lepo. Ovih dana bi trebalo da sklopi ugovor sa OMV sistemom, kao i sa slovenačkim "Šparom", pa će se njegovi proizvodi od marcipana naći na benzinskim pumpama i u drugim prodajnim objektima širom Evrope. Očekuje zaradu od dva miliona evra na inostranom i do milion evra na domaćem tržištu.

(poziv na pretplatu - magazin "Biznis" (www.biznisnovine.com)