Domaće cisterne za srpsku naftu - Vozila naše izrade jeftinija čak 60% od uvoznih

Preduzeće "Helion" iz Čačka, u saradnji sa društvima "Stilt" iz Smederevske Palanke i "Odžačar – kotlopromet" iz Beograda, proizvelo je i isporučilo naručiocima 14 cisterni namenjenih prevozu opasnih materija, bitumena, mazuta i sirove nafte. Primopredaja je obavljena od januara do maja ove godine, a vrednost posla je 60 miliona dinara.

Kupac je "S – rent", beogradska kompanija registrovana za poslove operativnog i finansijskog lizinga.

– "Helion" je pobedio na konkursu kojeg je raspisala "Naftna industrija Srbije" kao korisnik, a vlasnik vozila je naša firma i predali smo ih NIS-u na lizing od pet godina. Među ponuđačima za izradu cisterni bila je i italijanska kompanija "Acerbi Viberti", ali meni je puno srce što su naša preduzeća dobila posao, ponudivši takav, vrhunski proizvod – kaže za "Politiku" Bojan Vračević, predsednik Izvršnog odbora "S – lizinga" i direktor "S – renta" u Beogradu, kojima je matična kuća Erste banka.

On napominje da "S – rent" daje na korišćenje drumska vozila od malih do najvećih, poljoprivredne mašine kao što su kombajni i sve vrste opreme.

Zapremina pomenute cisterne "Strc 14" za opasne terete je 14,4 kubnih metara, sopstvena masa 4,9 tona, korisna nosivost 13,1, a ukupna dozvoljena 18 tona. Stručne poslove u proizvodnji cisterne vodio je Dragan Tanasić, vlasnik "Stilta", za kojeg, uz ogromno znanje stečeno u "Goši", nema tajni u izradi vozila. Posudu je izradio "Odžačar – kotlopromet", a nadzor sproveo Mašinski fakultet iz Beograda.

– Prva tri vozila isporučili smo u januaru ove godine, istog dana su registrovana i poslata na korišćenje. Rade u takozvanim vanputnim uslovima, jer služe za prevoz sirove nafte, s polja u okolini Kikinde i Zrenjanina do sabirnih centara. Kreću se, dakle, prostorima mimo nasutih drumova, i iz NIS-a nam je javljeno da su do sada pokazala vrhunske odlike – kaže za "Politiku" Lazo Antonijević, vlasnik čačanskog "Heliona".

On ističe da su ove cisterne, proizvedene u Srbiji i uz korišćenje domaćih materijala svuda gde je moguće, neporedivo jevtinije nego italijanske i austrijske, čak i do 60%.