U Srbiji kazne izbeglo 90.000 građana - Zastarevanje sudskih predmeta godišnje košta državu 125 miliona dinara

Skoro 90.000 građana protiv kojih su podnete prekršajne prijave u toku 2015. godine uspelo je da izbegne plaćanje kazne zbog zastarelosti njihovih predmeta. Naime, od ukupno 813.145 predmeta u radu u prekršajnim sudovima u Srbiji zastarelo je 11%, pa će isto toliki broj prestupnika koji su učinili neki prekršaj ostati nekažnjeno.

Zastarevanje predmeta u proseku godišnje prekršajne sudove, odnosno državu, košta 125 miliona dinara, a kako tvrde u Prekršajnom apelacionom sudu, ključni razlog za to je nemogućnost dostave sudskih poziva i rešenja putem pošte.

- Od ukupnog broja predmeta u radu u 2014. godini zastarela gonjenja prekršitelja iznosila su 14%, dok je u 2015. taj procenat smanjen na 11%. Osim već postojećih, u prekršajne sudove svake godine pristigne 400.000 novih predmeta, a reši se u proseku njih oko 450.000 godišnje. Pored oko 800.000 predmeta u radu, u prekršajnim sudovima ima i 607.214 predmeta u kojima su donete presude ili izvršna rešenja. To znači da prekršajni sudovi postupaju u više od 1,4 miliona predmeta, odnosno 2.500 predmeta po svakom sudiji godišnje. Faktički, svaki sudija svakoga dana mora da obradi oko 10 predmeta. I pored toga, broj zastarelih predmeta se nije smanjio- rekao je predsednik Prekršajnog apelacionog suda Zoran Pašalić.

Advokat Aleksandar Đurić istakao je da, ako sud u roku od dve godine od momenta izvršenja prekršaja ne donese i ne uruči prekršiocu rešenje o osudi, nastupa apsolutna zastarelost postupka i sud ga u tom slučaju obustavlja.

- Saobraćajnih prekršaja ima najviše, pa ih najviše i zastari, s tim što prerkšaji poput prekomerne količine alkohola u krvi i nasilnička vožnja faktički ne mogu da zastare pošto su pooštrena postupanja po tim predmetima. Razlog zastarevanja je taj što okrivljeni izbegavaju prijem poziva tako što daju lažne adrese. Pošto je sud prenatrpan predmetima, ne može da sprovede prinudno dovođenje prekršilaca na ročišta - rekao je Đurić za "Kurir".

Uspešno se uruči samo oko 25% sudske pošte, a najveći deo se vrati uz obaveštenje: "Ne živi na navedenoj adresi" ili "Nema nikoga kod kuće". Na ovaj način godišnje se baci oko sto miliona dinara, koliko ukupno košta sva neuručena sudska pošta. Taj novac bio bi dovoljan za bruto plate oko 200 sudskih dostavljača.

Postoje tri načina dostave: preko zaposlenih sudskih dostavljača, posredstvom "Pošte Srbije" i angažovanjem honoraraca putem ugovora o povremenim poslovima ili preko studentskih zadruga. Samo veći sudovi imaju svoje zaposlene dostavljače, ali nijedan ih nema dovoljno.

Prekršajni apelacioni sud Beograd

prekršajne prijave

zastarelost predmeta

sudovi u Srbiji

pravosuđe u Srbiji

prekršajni sudovi

plaćanje sudskih kazni

sudski pozivi

dostava sudskih poziva

predmeti u sudstvu

efikasnost sudstva

Zoran Pašalič

Aleksandar Đurić

saobraćajni prekršaji

uručenje sudske pošte