Plate zaposlenih su investicija, a ne trošak - Kompanije u Srbiji počinju da "uvoze" radnu snagu

Istraživanja pokazuju da se u Srbiji zarade uglavnom isplaćuju na osnovu najjednostavnijih kriterijuma, kao što su školska sprema i godine staža, dok su malo vezane za učinak i vrednost pojedinca, rečeno je danas na konferenciji "Zarade i modeli nagrađivanja" u Beogradskoj bankarskoj akademiji.

Profesorka Živka Pržulj kazala je da bi konačno u regionu na zarade trebalo da počne da se gleda kao na investiciju, a ne na trošak, ističući da one niske ne idu u korist ni poslodavcima, jer su demotivacione.

- Pored svih problema kao što su neisplaćivanje zarada, njihova visina koja je ispod egzistencijalnog minimuma, većina organizacija i dalje kreira sisteme zarada na osnovu najjednostavnijih kriterijuma - rekla je Pržulj, navodeći da se na taj način ne dobija adekvatan učinak zaposlenih.

Ona smatra da bi službe za ljudske resurse trebalo da budu aktivnije i da sa menadžerima dizajniraju sisteme zarada koji će pojedincima omogućiti da znaju pravila - koliko rada i rezultata donosi koliku zaradu.

- Jako je važno da se što više izbegava individualno ugovaranje, samovolja i procena pojedinih vlasnika i menadžera što je kod nas prisutno - rekla je Pržulj.

Da je danas u Srbiji teško pronaći kvalitetne kadrove, potvrdio je "Tanjugu" Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku, rekavši da kompanije počinju da "uvoze" radnu snagu, kao i da svoje firme otvaraju u blizini granica.

- Čak i neki strani investitori koji su došli u Srbiju, ili razmišljaju da dođu, više ne biraju Beograd, niti centralnu Srbiju, već žele da podignu svoje fabrike u graničnom pojasu. Interesantne su granica sa Rumunijom, Bugarskom ili prema Makedoniji. Smatraju da je bolje da imaju dve do tri zemlje iz kojih mogu da povuku kadrove, jer su svesni da ih u Srbiji nema dovoljno - upozorava Rajić.

On je dodao da je zbog toga važno da država ide tragom privatnog sektora koji traži da se naš obrazovni sistem iznutra promeni, ukazujući da se mladi uglavnom obrazuju na opštim smerovima i da nedostaju specifična znanja.

- Došle su inostrane kompanije, imamo sve više stranih hotelskih lanaca u Beogradu, sve više naših kompanija koje rade na proizvodnji softvera, i šta se onda dešava...u delatnostima koje mogu da predvode razvoj privreda nailazi na zid jer nema kadrova - objasnio je Rajić.

Rajić je ukazao da je jedno od rešenja, osim promene obrazovnog sistema, i saradnja sa regionom. - Želimo da pospešimo to da, ne samo da neko ko studira u Srbiji ode na praksu u hrvatske ili slovenačke kompanije, nego da taj proces bude inverzan, odnosno da i njihovi studenti mogu da dođu u neke kompanije koje su ovde u Srbiji. Ta saradnja je vrlo važna da bi postojali kvalitetni ljudski resursi - zaključio je.