Vladan Petrović, NPS Beograd - bivši košarkaš, "zavisnik" od adrenalina, IT radoholičar, golfer i tragač za dobrim vinima ...

(Foto: lična arhiva)

- U karijeri sam napredovao konstantno, ali postepeno. Svaka godina u poslednje dve decenije i u profesionalnom i u materijalnom smislu mi je bolja od one prethodne i priznajem da zbog toga nisam uvek u mogućnosti da objektivno sagledam pojave oko sebe. A posao koji radim, kao i firme u kojima sam gradio karijeru, uvek su bile na dovoljnoj udaljenosti od "glavnih struja" da me čvrsto drže uz tle i ne razviju u meni taj, u većini slučajeva, opasan osećaj moći – kaže na početku razgovora Vladan Petrović, generalni direktor NPS, napominjući da je za 21 godinu rada prošao sve faze, poslove i procese u IT industriji.

Ovaj nekada jedan od najperspektivnijih košarkaša bivše Jugoslavije i njen kadetski reprezentativac, IT karijeru je počeo kao programer, pa prodavac u tadašnjem Ekonomskom birou, nastavio u Kreditnoj banci Beograd kao projektant, stigao do direktora IT sektora u Delta banci, odakle je prešao na mesto generalnog direktora u NPS-u. Paralelno sa poslovnom karijerom, trudio se da gradi i sopstvenu ličnost i kako kaže, na tom značajnom i dugačkom putu naučio je da – ništa nije nedohvatljivo.

Kao "zavisnik" od adrenalina, ističe da se bavio mnogim, za druge, opasnim aktivnostima, a prijateljstvo sa prirodom mu je ostalo u najdražoj uspomeni. Već dve godine je u zasluženoj "adrenalinskoj penziji". Starih strasti, padobranstva i paraglajdinga, kaže, polako ali sigurno se oslobađa i kako navodi, "gotovo da je posle toliko godina aterirao i konačno prohodao".

- U godinama sam kad se i potreba za prevelikom dozom adrenalina smanjuje. Od 25 do 40 bez njega nikako nisam mogao. Odmah posle posla išao bih na letenje, sa letenja u noćni život. A, kad si sa podjednakom strašću posvećen poslu i samo sebi, nešto je moralo da trpi, a to je bila porodica koja nije uspela da me prati. Došlo je čak i do problema, odlučio sam se, povukao ručnu i to sada tretiram kao dan kada sam konačno sazreo – navodi Petrović i objašnjava da je sada zajednička porodična strast igranje golfa na Adi Ciganliji, odlazak na splavarenja i povremena jedrenja.

(Foto: ekapija)

Tada je prvi put bivši košarkš dobrovoljno "položio oružje", shvatio da nije strašno ni izgubiti, a i da neki poraz na kraju postane velika pobeda.

- Do tada sam čak i tablić igrao na "krv i nož". Poraz nikako nisam prihvatao kao normalno stanje. Na sreću, sada se sve svodi na igru i zabavu- navodi Petrović i kaže da mu je takmičarski duh razvijan od malena, kada je u rodnom Zadru počeo košarkašku karijeru.

Zadar je poznat kao grad košarke i veoma rano je počeo da trenira. Osim što je bio prvak grada u matematici, isticao se i nesvakidašnjim košarkaškim umećem.

- Kako je otac bio vojno lice, 1976. preselili smo se u Beograd, gde sam u Crvenoj zvezdi nastavio uspešno da igram. Relativno rano sam se oženio, dobio dete i posao i prosto, nisam imao vremena. Sada košarku igram rekreativno, ali mi je puno pomogla da formiram pristup poslu. Naročito se trudim da taj timski rad preslikam na svaki kolektiv u kojem radim. Bio sam plejmejker, dakle neko ko vodi tim i odgovoran je za njegovo funkcionisanje. Ne mora plej uvek da bude i najbolji igrač, ali mora da uoči dobre i loše strane tima i svakom igraču dodeli ulogu u kojoj će on biti najbolji. Od kako sam preuzeo rukovodeći uloge, to je bio moj prirodni stav i pokazao se kao dobar – ističe Petrović, naglašavajući da je i dan danas najjači u organizovanju tima i delovanju pod visokim pritiskom. Kaže da bilo koja situacija koja dovodi do povećanja adrenalina dovodi da toga da deluje brzo, efikasno i bez straha.

Dosta je kritičan, najviše prema sebi, dragim ljudima i bliskim poslovnim saradnicima.

- Kod mene je prisutna i velika doza samokritičnosti. Često analiziram sebe, poslovne i životne odluke, uočavam propuste i trudim se da ih ispravim i iz njih nešto naučim. Došao sam u firmu, gde je zaposleni važniji od klijenta, što je neobično za firme današnjeg profila ali se savršeno uklapa sa mojom ličnom filozofijom, i moja obaveza kao generalnog direktora je da svakom od njih dodelim uloge u kojima su najbolji i u kojima će se oni najbolje iskazati. Nametanje svojih ideja svojom pozicijom ili snagom nije konstruktivno. Ne može i ne mora ništa da se završi odmah za odmah . Uvek vodim računa, da se ništa ne završava pod velikim stresom. Jer, ne volim ga ni ja. To se shvati onda kada se precizno i jasno odrede prioriteti. Postavljanje posla kao najvećeg prioriteta u životu nije dobra odluka. Porodica bi trebalo da je prioritet, u krajnjoj liniji, zašto ne reći da je svako sebi najbitniji.

(Foto: ekapija)

Kaže da se i on "bori" protiv posla, a osim sjajne samoorganizovanosti i sporta, glavno oružje su mu još dve velike ljubavi – opčinjen je crno-belom fotografijom, a tokom rada postao je i amaterski degustator vina.

- Imao sam sreću da me posao prošeta po meridijanima. Obišao sam sve veće gradove u Evropi, veće i značajnije centre u Indokini, Sevrenoj Americi, Severnoj Africi, Bliskom Istoku. Na tim putovanjima sam upoznao mnogo hedonista. Ljudi, koji su uživali u životu na jedan miran i pleminit način. Družeći se sa njima, vino mi je postalo značajno u životu. U svakom trenutku u kući imam oko 40 različitih vrsta vina iz raznih krajeva sveta, ali nisam kolekcionar , ova "riznica" se konstantno menja, jer uvek neko od tih vina završi na porodičnoj trpezi. Ali, sa putovanja se uvek vraćam sa nekoliko (desetak) boca. Samo je pitanje trenutka kada će ljudi na carini obratiti pažnju na to...

Voli knjige, ali jedino na odmoru ih čita zbog - koncetracije i vremena. Slab je na ljudsku glupost.

- Ne mislim tu na neobrazovanost i na neinteligentnost, nego na nespremnost ljudi da saslušaju druge i tvrdoglavog držanja svog stava bez bilo kakvih argumenata. To je nekad uspevalo da me izbaci iz taksta. Bio sam u stanju, dok sam bio mlađi, da finansijskom direktoru kažem da je glup.. Ali, danas se tome samo smejem – navodi Petrović i kaže da kako godine prolaze, postaje sve realniji – kako u životu tako i u poslu.