(Ekonomist) Skip Bornhuter i Luiz Heren, generalni direktori kompanija DIN u sastavu Philip Morris International i BAT–DIV - Borba za dobavljače

U duvansku industriju u Srbiji dosad je uloženo više od milijardu evra, što kroz kupovinu dve fabrike cigareta na jugu Srbije, što kroz dalje investicije u tu privrednu granu. Na domaćem tržištu, osim kompanije Monus, srpskog proizvođača cigareta, posluju tri najveća svetska proizvođača Philip Morris International, BAT i Japan Tobacco International. U dve od te tri kompanije, BAT-u i Philip Morris International-u, tokom prve polovine ove godine na čelne pozicije došli su novi menadžeri – Luiz Heren (BAT) i Skip Bornhuter (PMI). Oni za Ekonomist govore o prvim iskustvima i budućim planovima kompanija kojima upravljaju

U Srbiji ste već više od pola godine, kakva su vam dosadašnja poslovna iskustva?

Skip Bornhuter: Puno sam putovao po raznim delovima zemlje, kako bih upoznao tržište. Pokušao sam da provedem što više vremena u fabrici. Pre nekoliko nedelja proslavili smo četiri godine od kupovine fabrike u Nišu. Veoma smo ponosni na sve što smo dosad uradili u toj fabrici. Uložili smo više od 600 miliona evra u razvoj. Uspeli smo da unapredimo kvalitet proizvodnje u Nišu. Danas u Srbiji proizvodimo veliki broj međunarodnih brendova cigareta Philip Morris International-a.

Luiz Heren: Nakon 22 godine u BAT – u, na svoj dolazak u jugoistočnu Evropu gledam kao na priliku koja istovremeno predstavlja i izazov i nagradu. Prvi put sam ovde došao pre dosta godina kao član prvobitnog BAT tima koji je razmatrao mogućnosti za dalja ulaganja u Srbiju. Kada pogledan našu organizaciju danas, mogu da kažem da je odluka da investiramo zasigurno bila ispravna. Impresivni rezultati koje je BAT postigao tokom proteklog perioda mnogo govore o kvalitetu i posvećenosti našeg tima.

U proteklih nekoliko meseci koliko sam ovde, imao sam priliku da upoznam dosta ljudi i očaran sam njihovom toplinom i srdačnošću. Takođe moram da istaknem da sam vrlo zadovoljan profesionalnošću zaposlenih u Vranju i Beogradu i načinom poslovanja koji je u potpunosti u skladu sa našim međunarodnim standardima.

Proizvođači cigareta su veliki izvoznici, ali i dalje uvoze veliku količinu sirovina. Mislite li da ćete uskoro neke od tih sirovina moći da kupujete i na domaćem tržištu?

Skip Bornhuter: Tačno je da uvozimo dosta sirovina. Ali, takođe dosta sirovina nabavljamo i iz Srbije, pre svega duvan. Međutim, treba puno toga da se učini da se unapredi lanac lokalnih nabavljača, odnosno da lokalni dobavljači standardizuju svoju proizvodnju kako bismo mogli dugoročno da računamo na njih. Pri tome ne mislim samo na proizvodnju duvana, nego i ostalih sirovina i usluga koje su nam potrebne.

Na primer, Philip Morris je dugo kupovao duvansku foliju iz fabrike u Bujanovcu. U jednom trenutku, kad smo ušli u Srbiju, oni nisu radili po standardima koje smo mi zahtevali, i morali smo da prekinemo saradnju sa njima. Naredne godine smo razvili program kojim smo im pomogli da svoju proizvodnju prilagode našim potrebama i ta kompanija je ponovo postala naš snabdevač. To je jedan primer kako smo sarađujući sa domaćom kompanijom pomogli da se uključi u naš lanac proizvođača.

Luiz Heren: Širom sveta BAT sarađuje sa dobavljačima čiji proizvodi i usluge zadovoljavaju internacionalne standarde kvaliteta. S obzirom na to da iste standarde primenjujemo i u Srbiji, razvili smo saradnju sa lokalnim dobavljačima koji ispunjavaju naše zahteve po pitanju kvaliteta. Na primer, naše kutije, kao i neke vrste folija, nabavljamo lokalno.

BAT je učestvovao u programu razvoja dobavljača u Srbiji, čiji cilj je bio podizanje standarda lokalnih dobavljača i njihovo osposobljavanje za rad sa multinacionalnim kompanijama. Kao deo programa, početkom septembra smo učestvovali u „Susretu sa kupcima“, prvoj inicijativi ove vrste u Srbiji organizovanoj sa ciljem da pojednostavi povezivanje internacionalnih kompanija i potencijalnih dobavljača.

(Skip Bornhuter: Verujem da Srbija ima odličan potencijal da bude značajan proizvođač duvana, posebno tipa orijental)

Verujemo da će zajednička ulaganja u sredstva i ljude, kao i tehnička, operativna i poslovna edukacija, uticati na poboljšanje kvaliteta proizvoda i usluga lokalnih dobavljača i dovesti do povećane saradnje. Dugoročno gledano, i imajući u vidu da su tri vodeće duvanske kompanije prisutne u Srbiji, smatram da bi Vlada Srbije trebalo da razmotri uvođenje posebnih podsticaja za svetski priznate dobavljače duvanske industrije za pokretanje proizvodnje u Srbiji. Rezultat ovakve mere bi bio smanjenje trgovinskog deficita u ovoj oblasti.

Srbija ne proizvodi dovoljno duvana za potrebe svih proizvođača cigareta. Na koji način planirate da utičete na poboljšanje proizvodnje duvana u smislu kvaliteta i kvantiteta?

Skip Bornhuter: Neupitno je da želimo da pomognemo da se stabilizuje proizvodnja duvana u Srbiji. Verujem da Srbija ima odličan potencijal da bude značajan proizvođač duvana, posebno tipa orijental. Srpski proizvođači duvana treba da poboljšaju kvalitet, ali i da povećaju proizvodnju. Na primer, uložili smo više od tri miliona evra kako bismo pomogli proizvođačima da ulože u skladišta, opremu i kvalitetnije seme. Ali, da bi srpski proizvođači popravili kvalitet i kvantitet Vlada mora da napravi dugoročan program za pomoć toj industriji. Vlada bi trebalo da poveća premije, ali, još bitnije, da ne isplaćuje premije po površini na kojoj poljoprivrednici uzgajaju duvan, već prema količini i kvalitetu proizvedenog duvana. Na žalost, kad je reč o ovogodišnjoj proizvodnji, premije se isplaćuju nakon berbe i otkupa i neće moći da utiču na planove proizvođača duvana da posade više, ili da posade druge vrste duvana.

Luiz Heren: British American Tobacco je jedina vertikalno integrisana duvanska grupacija na svetu, što znači da smo uključeni u proizvodnju duvana od semena do dima. Širom sveta mi sarađujemo sa više od 300.000 uzgajivača na svim kontinentima. Kao deo našeg globalnog programa Integrisanog menadžmenta proizvodnje duvana, svake godine otkupimo 320.000 tona sirovog duvana svih sorti.

Srbija je takođe deo ovih globalnih operacija, u okviru kojih BAT - DIV direktno ili indirektno sarađuje sa više od hiljadu proizvođača duvana. Kroz takav oblik saradnje BAT - DIV godišnje otkupljuje oko 2.000 tona sirovog duvana u listu, uglavnom tipa Berlej i Virdžinija, i određenu manju količinu orijentalnog duvana.

Uvođenjem novih tehnologija, sprovođenjem agrotehničkih mera, obezbeđivanjem kvalitetnog repromaterijala i zaštitnih sredstava i konstantnom edukacijom proizvođača, pomogli smo domaćim proizvođačima duvana da, kad je reč o kvalitetu, postignu svetske standarde. Samo u kvalitet duvana u Srbiji, BAT je od svog dolaska do danas uložio više od 2,5 miliona evra.

Koliko bi, prema vašem mišljenju, trebalo da iznose premije za duvan?

Skip Bornhuter: Iznos premija treba da definiše nadležno Ministarstvo u skladu sa dugoročnim održavanjem profitabilnosti uzgajivača.

(Luiz Heren: Pomogli smo domaćim proizvođačima duvana da, kad je reč o kvalitetu, postignu svetske standarde)

Luiz Heren: Modeli premiranja su se od 2000. godine do danas menjali, ali se u praksi kao najprihvatljiviji pokazao model kvalitativno-kvantitativnog premiranja sirovog duvana. Ovaj model podrazumeva premiranje po kvalitativim grupama i količini predatog duvana, uz obaveznu minimalnu kvotu predaje.

Važeći iznos premije podeljen po kvalitativnim grupama je sasvim zadovoljavajući. On iznosi u proseku oko 0,90 evra po kilogramu za duvane tipa Virdžinija, 0,65 evra po kilogramu za duvan tipa Berlej i 1,30 evra po kilogramu za orijentalne duvane. To predstavlja izuzetan impuls svima koji su uključeni u krug neposredne proizvodnje i obrade duvana da se zalažu za bolji kvalitet i kvantitet.

Međutim, najbitnije je da se regulativa po pitanju premija za duvan utvrdi na duži period, recimo na tri ili pet godina, kako bi proizvođači sirovog duvana mogli da planiraju unapred, jer je za njih najbitnije da znaju šta da očekuju u narednoj sezoni. S obzirom na to da ovakve odluke proizvođači donose već na kraju proizvodne sezone, odnosno u novembru ili decembru, bitno je da imaju dugoročnu strategiju premiranja ili da se neophodni elementi visine i modela premiranja za narednu sezonu znaju pre početka naredne proizvodne sezone.

Koji su vaši planovi u srednjoročnom periodu?

Skip Bornhuter: Nastavićemo da zadovoljavamo potrebe proizvođača. Ključna strategija će i dalje biti da pratimo potrebe potrošača i da brzo reagujemo na njihove nove zahteve. Dosad smo značajno izmenili naš proizvodni asortiman. Počeli smo da pravimo tridesetak novih brendova u uveli smo brojne inovacije. Danas zauzimamo više od 50 odsto domaćeg tržišta i nameravamo da zadržimo tu lidersku poziciju.

Luiz Heren: Kao organizacija koja je prisutna na devet tržišta jugoistočne Evrope, naš plan je da dalje konsolidujemo i razvijamo tržišno prisustvo u regionu. Jedan od ciljeva je da svim potrošačima širom regiona ponudimo diversifikovan portfolio proizvoda visokog kvaliteta koji su proizvedeni u Vranju. Međutim, mogućnosti za veći izvoz će nastati tek kada i ostale zemlje jugoistočne Evrope usklade svoju domaću regulativu sa regulativom Evropske Unije i ukinu sve tipove fiskalne zaštite za domaće proizvode – kao što je Srbija učinila sa novim Zakonom o akcizama. Ovo je svakako nešto na čemu Srbija mora da insistira na najvišem državnom nivou, imajući u vidu veliki izvozni potencijal domaće duvanske industrije.

Da li ste zadovoljni dosad postignutim finansijskim rezultatima?

Skip Bornhuter: Nedavno je Republički Zavod za razvoj objavio izveštaj po kojem je DIN Filip Moris vodeća privatna kompanija u Srbiji po profitu ostvarenom u 2006.

Luiz Heren: British American Tobacco posluje u Srbiji od 1996. godine, a posle privatizacije Duvanske industrije Vranje postao je jedan od najznačajnijih stranih investitora u Srbiji uloživši sto miliona evra, dok je kompanija u tom periodu u srpski budžet uplatila oko 250 miliona evra. Rezultati koje smo postigli nakon skoro četiri godine od privatizacije, govore da je DIV bio prava investicija. Tokom ovog perioda, proizvodnja u BAT-DIV-u je povećana četiri puta a tržišno učešće za 50 odsto. Ovi uspesi su dobra preporuka i mi ćemo nastaviti da budemo ambasador ovog regiona sa namerom da privučemo i druge potencijalne investitore.

Zadovoljni smo dosadašnjim poslovanjem jer smo dosad puno postigli, ali istovremeno smatramo da treba podići vrednost cele duvanske grane. Zbog niskih cena u Srbiji postoji konstantan odliv cigareta u zemlje u okruženju i to uglavnom u članice EU što svakako može narušiti ugled Srbije na putu ka EU.

Kako će na poslovanje kompanije koju vodite uticati potpisivanje ugovora o stvaranju jedinstvene zone slobodne trgovine u regionu?

Skip Bornhuter: Stvaranje zajedničkog tržišta će pojačati konkurenciju u Srbiji. Ali, to će značiti i nove mogućnosti za izvoz. Da bi se to dogodilo, neophodno je pre svega stabilizovati domaće tržište. Najpre, treba da bude definisana dugoročna akcizna politika, promenom Zakona o akcizama, što je već definisano. Zatim, država treba da napravi dugoročnu strategiju kojom će podržati proizvodnju duvana. Takođe, treba da se stabilizuje lokalni lanac dobavljača sirovina. Kad se na taj način bude stabilizovalo domaće tržište, mi ćemo moći bolje da planiramo naše investicije.

Konkurencija će se pojačati naročito kad je reč o jeftinijim brendovima. Jasna akcizna politika nam je neophodna da bismo mogli da planiramo naš profit.

2004. godine smo platili oko 5,5 milijardi dinara akciza. Ove godine očekujemo da platimo oko 18 milijardi dinara. Akcioni plan predviđa dalje promene u akciznoj politici. Zato je bitno da znamo tačno kako će se kretati akcize, kako bismo mogli da planiramo naše investicije. Transparentna akcizna politika je bitna i za Vladu, jer onda može da planira svoje budžetske prihode. Nadam se da će se Vlada pridržavati svog akcionog plana kojim su predviđene promene akciza do 2012. godine.

Luiz Heren: Potpisivanjem CEFTA sporazuma Srbija je postala deo slobodnog tržišta od 25 miliona stanovnika i nesumnjivo, kao najveće tržište, imaće višestruke koristi. Pozitivno je što će ovaj multilateralni sporazum zameniti neefikasan sistem dosadašnjih bilateralnih i doprineće povećanju obima trgovine u regionu i dodatno otvoriti vrata novim investicijama.

Ali, kad je reč o duvanskoj industriji, CEFTA će stvoriti mogućnosti za veći izvoz tek kad i ostale zemlje članice usklade svoju domaću regulativu, ukinu sve tipove fiskalne zaštite za domaće proizvode, podignu trgovinske barijere i stvore uslove za ulazak u EU.

Kakvi su vam planovi u pogledu domaćih brendova?

Skip Bornhuter: U Nišu već proizvodimo veliki broj različitih brendova. Sigurno ćemo i dalje proizvoditi ono za čime tržište bude imalo potrebu. I dalje proizvodimo veliki broj domaćih brendova koji imaju veliki udeo na tržištu, kao što je „Classic“. Ali, trend je takav da se tržište okreće međunarodnim brendovima.

Luiz Heren: Sa više od 300 robnih marki u našoj paleti proizvoda, BAT proizvodi cigaretu za koju se odlučuje svaki šesti pušač na svetu. Mi verujemo da jedan proizvod ne odgovara svima, tako da nudimo diversifikovan portfolio, globalno i lokalno prilagođen, kako bi odgovarao ukusima potrošača širom sveta. I u Srbiji isto tako nastojimo da našim potrošačima pružimo raznovrsnu ponudu duvanskih proizvoda vrhunskog kvaliteta u svim cenovnim segmentima. Kada je reč o lokalnim robnim markama, zadržali smo proizvodnju onih za koje smo smatrali da imaju potencijal, a istovremeno smo dodatno proširili ponudu novim brendom Vision, koji je razvijen u fabrici u Vranju nakon privatizacije.

Da li planirate da počnete da proizvodite još neke internacionalne brendove u Srbiji?

Skip Bornhuter: U Srbiji se sad proizvode svi veliki internacionalni brendovi, što nije slučaj u svim zemljama u kojima Philip Morris ima svoje fabrike. Postoje brendovi i koje ne proizvodimo u Srbiji, nego uvozimo. Jedini razlog zašto ih uvozimo, a ne proizvodimo, jeste jer nemamo kapacitete da ih pravimo ovde. S obzirom na to da se te vrste cigareta u Srbiji prodaju u malom obimu, isplativije je da ih uvozimo, nego da investiramo u njihovo pravljenje. Da li ćemo ubuduće investirati i u njihovu proizvodnju, zavisi od toga kakvi će biti uslovi na tržištu, pre svega u pogledu akciza.

Luiz Heren: Zahvaljujući velikim ulaganjima u proizvodne pogone, standarde kvaliteta kao i obuku zaposlenih, uspeli samo da, samo godinu dana nakon privatizacije, lokalizujemo proizvodnju naših internacionalni robnih marki u Vranju, tako da se vodeće BAT-ove robne marke kao što su Kent, Lucky Strike, Pall Mall i Viceroy proizvode danas u Vranju.

poziv na pretplatu na - www.ekonomist.co.yu