Pogrebna delatnost vredi šest do osam milijardi dinara godišnje - Privatnici se žale na monopol državnih firmi

Stroga primena Zakona o komunalnim delatnostima iz 2011. godine, koja je tek nedavno zaživela, donela je glavobolje privatnim pogrebnicima. Lokalne samouprave, poput Pančeva, Zrenjanina, Beograda i Novog Sada, tek su počele da donose pravilnike pozivajući se na ovaj propis, a privatnici tvrde da njima time uskraćuju i ograničavaju pravo da se bave poslovima u vezi sa sahranjivanjem.

Upravo je to i razlog žalbi privatnih pogrebnika Ustavnom sudu, dok u Subotici prikupljaju potpise građana da odbornici promene odluku i ukinu monopol državnom pogrebnom preduzeću.

U Srbiji godišnje umre više od 100.000 ljudi, a dok ih porodica ispraća, u proseku potroši oko 60.000 dinara. Toliko košta samo pokopavanje i troškovi na groblju u velikim gradovima, a dodatno se plaćaju sanduk, krst, pokrov, venci, cveće i ostala pogrebna oprema, što je izdatak od dodatnih 40.000 dinara. Kada se ove cifre ukrste, jasno je da se u pogrebnoj delatnosti vrti od šest do osam milijardi dinara godišnje, pa je jedna od najunosnijih u našoj zemlji.

Zato i ne čudi što između državnih i privatnih pogrebnika poslednjih meseci bukti "rat". Privatni pogrebnici tvrde da ni u izmenama ovog zakona, koje su u najavi, nema rešenja koja bi za njih bila povoljna. Oni kažu da je na scenu stupio monopol, koji će njima svakako doneti manju zaradu, ali će pogoditi i građane, jer će pogrebne usluge biti znatno skuplje.

- Nisu nam zabranili da radimo, ali su doneli propise koji će nas "ugušiti". U Beogradu su uveli pravilo kojim obavezuju sve zdravstvene ustanove i ustanove socijalne zaštite da javnom preduzeću prijave svaki slučaj smrti - objasnio je Dragan Zdjelar, predsednik Udruženja privatnih pogrebnika.

- Oni preuzimaju posmrtne ostatke, prevoze ih i smeštaju u svoje mrtvačanice. Čim su oni prvi obavešteni, porodica više nema mogućnost izbora firme koja će obaviti uslugu, već su prinuđeni da njih angažuju. Za zakazivanje sahrane nama su neophodni kompletni lekarski papiri, koje nekad nije moguće dobiti tokom vikenda, pa se sahrana odlaže. Ako građani koriste uslugu JKP koji ima monopol nad terminima, onda se može i bez njih dobiti termin.

Zdjelar tvrdi da su javna preduzeća širom Srbije "na krilima monopola" od 2012. već duplirala cene svojih usluga, kao i da izmišljaju stavke kako bi "nazidali" sumu koju korisnik plaća.

- Uveli su obeležavanje kovčega, koje košta oko 500 dinara, prenos pokojnika u okviru groblja naplaćuju 1.300 dinara, a pomeranje ploče da bi nekog sahranili u grobnici je oko 5.000 dinara - naveo je Zdjelar. - Kolica naplaćuju po ceni taksi prevoza. Sam čin sahrane u Batajnici košta oko 10.000 dinara, a na gradskim grobljima oko 60.000 dinara.

Vlasnik pogrebnog preduzeća "Funero" Jožef Miškolci je u Subotici pokrenuo peticiju da gradski odbornici promene mišljenje i dozvole i drugim firmama, osim državnog preduzeća, da se bave sahranjivanjem.

- Sakupili smo više od 10.000 potpisa i uskoro ćemo imati neophodnih 10 odsto da ovu odluku ponovo stavimo na glasanje - kazao je Miškolci.

- Ovoliki odziv građana jasno pokazuje da nisu zadovoljni monopolom državnog preduzeća. Javnost se pita zašto se sada bunimo, kada je zakon usvojen pre pet godina, ali mi smo naše nezadovoljstvo iskazivali od tada. Sad je ono kulminiralo, jer lokalne samouprave donose pravilnike kojima nas izbacuju iz posla. Bez ozbiljne javne rasprave su pripremljene i izmene starog zakona iz 2011. godine.

Od Komisije za zaštitu konkurencije smo tražili mišljenje i ona je procenila da je odlukama koje donose lokalne samouprave narušena sloboda ekonomske konkurencije i da se monopolizuje tržište pogrebnih usluga - naveo je Zdjelar.

- Naložili su Novom Sadu i Pančevu da izbrišu diskriminatorske odredbe, po kojima hladnjača radi 24 časa za smeštaj prevezenih pokojnika od strane državnih preduzeća, a od šest do 18 časova za one koje prevoze privatnici.