(E Magazin) Beogradski sajam- Odlično mesto za povezivanje ljudi i kompanija

SIMBOL BEOGRADA

Odlično mesto za povezivanje ljudi i kompanija



Ukoliko želite da upoznate potencijalne poslovne partnere, da sklopite nove poslove, da prezentujete svoju kompaniju, u Srbiji za to verovatno ne postoji bolje mesto od Beogradskog sajma.



Pokazatelj privrednog razvoja

Na 100.000 kvadratnih metara zatvorenog i otvorenog izlagačkog prostora godišnje izlaže više od pet hiljada domaćih i stranih kompanija, a poseti ih više od milion i petsto hiljada ljudi. Podatak o tome koliko se zapravo poslova sklopi ne postoji, ali činjenica da se svi stari izlagači vraćaju, a da novi uporno pristižu, svedoči o tome da se primarna funkcija ove institucije i te kako ostvaruje.

Sa preko trideset specijalizovanih međunarodnih manifestacija koje se godišnje održe, Beogradski sajam je postao i najznačajniji pokazatelj privrednog razvoja zemlje i grada. S obzirom na to da svako vreme ima svoje posebno obeležje i Sajam je svoje manifestacije prilagođavao upravo potrebama specifičnog vremena. Nekada su postojali sajmovi vazduhoplovne industrije ili kosmičkog programa, koji su u međuvremenu prevaziđeni. Ali, Sajam bankarstva (na kom je predstavljen prvi investicioni fond u Srbiji), Sajam zaštite životne sredine, kao i Sajam električne energije, rudarstva, gasa i nafte, obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, demonstriraju da Beogradski sajam prati aktuelni trenutak domaće privrede. Nešto ekstravagantniji Sajam erotike, nalazeći svoje izlagače, ali i svoju publiku, najbolje odslikava neophodnost praćenja trendova. I dalje najposećeniji Sajam automobila (od 1938) i Sajam knjiga (od 1956) opstaju kroz vreme, zadržavajući tradiciju kroz modernizaciju. Iz godine u godinu povećava se broj izlagača iz regiona, kao i inostranih izlagača, što je još jedna potvrda da strane kompanije prepoznaju potencijal srpskog tržišta i Sajam kao strateškog posrednika u njihovom povezivanju.



Kultura, edukacija, sport, medicina...

Izlagači nailaze na veliku podršku organizacije sajma u realizaciji njihovih potreba. Omogućeno im je i interno oglašavanje na prostoru sajma, kao i eksterno oglašavanje onda kada nastupaju u inostranstvu. Beogradski sajam se i sam eksterno promoviše i na taj način daje dodatnu podršku svojim izlagačima. Takođe, neke sajamske manifestacije imaju svoje prateće događaje na kojima se pojavljuju stručnjaci iz relevantnih oblasti, bliže upoznajući privredne subjekte sa novinama i tendencijama u njihovoj oblasti poslovanja. Na taj način sajam obavlja i tako važnu ulogu u savremenom poslovanju - ulogu edukovanja. Na Beogradskom sajmu se održavaju i razne kulturne manifestacije, kao što su trijenale arhitekture ili nekad koncert Luis Amstronga, a danas lron Maidena. Mnogi sportski događaji organizovani su ovde: Evropski šampionat u košarci za muškarce i Evropski šampionat u boksu (1961), Peti kup Evrope u gimnastici i Teniski kup švedskog kralja Gustava V (1963), Evropsko prvenstvo u atletici u dvorani (1969). Hale Beogradskog sajma mogu da se upotrebe i kao ledene dvorane, u kojima su se ranije održavale revije umetničkog klizanja na ledu „Praznik na ledu“ i „Bečka revija na ledu“. U organizaciji švajcarske firme CIBA, čuveni hirurzi su izvršili veoma složenu operaciju i to pred televizijskim kamerama 1965. godine, kao još jedan dokaz inventivnosti i naprednosti poslovne politike Sajma. Brojne agencije zakupljuju prostor Sajma za promociju svojih klijenata, što je još jedna usluga koju Sajam pruža. U šest sala smešten je Bazar - centar robe široke potrošnje koji je otvoren 365 dana u godini.




Tradicija i razvoj

Osnovna funkcija sajma da povezuje kako ljude tako i kompanije nije promenjena od njegovog osnivanja na levoj obali Save 1937. godine. Tada otvoreni prvi Sajam tehnike je posetilo 300.000 ljudi, više nego što je tadašnji Beograd imao stanovnika. Godine 1957, sa Starog sajmišta, Beogradski sajam se seli na sadašnju lokaciju i te godine je Sajam tehnike posetilo 1.150.000 ljudi, a monumentalno zdanje Hale 1 ubeleženo je kao prestižno arhitektonsko dostignuće.

Promovišući poslovne informacije i kontakte, Beogradski sajam je devedesetih godina osnovao Svetski trgovinski centar, koji je danas član Asocijacije svetskih trgovinskih centara (WTCA) sa sedištem u Njujorku. Od 2001. godine, Beogradski sajam je član i Centralnoevropske asocijacije sajmova (CEFA).




Umrežen sa svetom

Međunarodni sajamovi tehnike i tehničkih dostignuća, odevanja („Moda u svetu"), nameštaja, opreme i unutrašnje dekoracije, kao i sajam gradevinarstva članovi su Međunarodne unije sajmova (UFI) sa sedištem u Parizu.

Međunarodni sajam automobila jedan je od osamnaest registrovanih centara za izlaganje proizvoda evropske automobilske industrije od strane Stalnog biroa proizvođača motornih vozila (OICA), a međunarodni sajam turizma član je Evropske asocijacije turističkih poslovnih sajmova.



Piše: Emina Azizi
[email protected]


Poziv na pretplatu www.emagazin.co.yu