"Gradić Pejton" ponovo ukras Čubure - U planu renoviranje i vraćanje izvornog izgleda

Gde možete da skratite haljinu, pendžetirate cipele, izradite fotografije, pojedete ćevape i izdivanite sa "facama" koje obično viđate na televiziji? Pogodili ste. Na Čuburi, u "Gradiću Pejtonu". Ušuškan ispod lipa i breza, bezmalo pet decenija opstaje, kako mu glasi zvanično ime – Zanatski centar "Vračar", kojem se uz malo truda 36 zakupaca i pod uslovom da gradske vlasti budu dosledne svom obećanju, smeše bolji dani.

Decenijama tom privremenom kompleksu prete rušenjem. Ali, u poslednjih 11 godina oni koji žele opstanak tog kultnog prestoničkog mesta sakupili su oko 35.000 potpisa podrške. Oni su motivisali gradske vlasti da izađu sa novim predlogom za očuvanje "Gradića Pejtona". On je, istina, stigao u predizbornoj kampanji, ali Tamara Rumenović, zakupac lokala i jedna od pokretača peticije protiv rušenja, ne gubi nadu da će ovog puta grad održati obećanje. Uslov je da se montažno-drveni kompleks, uobličen kao pčelinje saće sa brojnim uličicama i pjacetama, vrati u originalno izdanje s početka osamdesetih godina, kada je sagrađen.

- Grad je sada nastupio fer i prvi put su sa nama razgovarali ljudski. Zakupci bi trebalo da pristanu da se kompleksu vrati autentični izgled. Centar je danas prilično naružen jer su korisnici dućana prethodnih decenija zatvarali prolaze i pjacete, nadziđivali drvene kućice, spajali lokale. Ako mu se povrati izvorni izgled, grad kao vlasnik mogao bi da ga zaštiti kao ambijentalnu celinu i privremeni status objekata promeni u trajni – objašnjava Rumenovićeva.

I kao takav jedan je od autentičnih delova Vračara i orijentir Čubure, gde uprkos krizi i odumiranju starih zanata vremenu prkose pečatorezac, krojač, obućar i graver. To, kao i činjenica da je "Gradić Pejton" projektovao Ranko Radović, jedan od najznačajnijih srpskih arhitekata, za Milutina Folića, gradskog urbanistu, dovoljni su razlozi za preporod centra.

- Grad će promeniti plan detaljne regulacije kako bi za kompleks mogao da izda trajnu građevinsku dozvolu. Za izmenu tog dokumenta biće potrebno godinu dana. Potom će grad, kao vlasnik kompleksa, da osmisli model po kojem će rekonstruisati kućice. Ideja je da stari zanati i umetnici ponovo budu ukras Čubure – ističe Folić.

Osim kao tržnica, čijem nazivu je kumovala istoimena američka serija koja se u zlatno doba čuburskog zanatskog centra emitovala na televiziji, naš "Pejton" se proslavio i kao boemsko stecište. U njemu su mnogi ugledni Beograđani, poput Libera Markonija, Mome Kapora, Bogdana Tirnanića... ispisivali stranice anala sada već istorijskog mesta.

Peticiju za zaštitu "Gradića Pejtona" podržali su brojni glumci, književnici, muzičari i umetnici koji su tu dolazili na čašicu i razgovor, ali i da bi u kafani "Čubura" pojeli, tvrde mnogi, najbolje ćevape u gradu. Bez njihove podrške, kaže Rumenovićeva, odavno bi na tom mestu nikli javna garaža, muzički ili tržni centar.

"Vetrovima" koji su ljuljali njegove temelje zanatski centar je odoleo, ali nije uspeo da održi svežinu. Kućice prokišnjavaju, boja na drvenoj fasadi je izbledela, stolarija je sasušena, a metalni sklopovi su zarđali. Grad, kažu zakupci, godinama ekser u dućane nije zakucao, a oni pod stalnim pritiskom da će morati da se sele nisu imali motiv da ulažu. Najveća promena u tom kutku desila se pre šest godina, na 40. godišnjicu otvaranja kompleksa. Tada je na centralnom trgu otkrivena spomen-ploča arhitekti Ranku Radoviću, koji je preminuo 2005. Trg je poneo njegovo ime, a ulice, koje se poput planinskih potočića ulivaju u njega, zovu se Džez sokače, Srdanov sokak i Markonijeva džada.