Budžet na gubitku, izvoznici u plusu - Istine i zablude o liberalizaciji trgovine sa EU

Jednostrana primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju ne samo da je bila greška, već je u domenu krivične odgovornosti". Ovim rečima je ekonomista Uroš Delević sa Instituta "Džon Daning", iz Velike Britanije, u razgovoru za "Politiku" pokušao da ilustruje da je Srbiju uništio radikalan ekonomski liberalizam.

Na konstataciju novinara da nismo imali ni "L" od liberalizma, jer da jesmo ne bi privatizacija trajala i dan-danas, Delević je odgovorio:

- Liberalizam ne znači samo privatizaciju, već i potpuno odbacivanje barijera za slobodnu međunarodnu trgovinu. U tome smo, izvinite, prednjačili.

Kako je rekao, ne možete jednostrano primeniti ugovor o međunarodnoj trgovini sa drugom zajednicom, a da nemate reciprocitet u trgovini. "To je van pameti i to se na mnogim međunarodnim forumima navodi kao primer greške u postupanju", rekao je Delević.

"Politika" je istraživala šta je istina, a šta zabluda kada je reč o liberalizaciji trgovine sa Evropskom unijom. Podsećanja radi, Srbija je u oktobru 2008. godine donela odluku da jednostrano primeni SSP, što praktično znači ukidanje carina na robu koja dolazi iz EU. Jednostrana primena počela je 1. januara 2009. godine.

Međutim, ono što se u domaćoj stručnoj javnosti previđa jeste da time nije napravljena neravnoteža u spoljnoj trgovini. Naprotiv, Evropska unija je Srbiji još 2000. godine ukinula carine na robu koju su naši privrednici izvozili u EU. Dakle, odlukom Srbije da primeni SSP zapravo je uspostavljena ravnoteža u spoljnoj trgovini. Druga zabluda je da su sve carine na uvoz robe iz EU ukinute istovremeno. Što opet nije tačno. Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju predviđen je prelazni period od šest godina tokom kog su se postepeno smanjivale carinske stope. Zabuna je zapravo napravljena korišćenjem termina "jednostrana primena".

Prvi je ovaj termin upotrebio Oli Ren, nekadašnji evropski komesar za proširenje. Međutim, termin se odnosio na nešto drugo. Nakon što je uoči izbora – u aprilu 2008. godine potpisan SSP, sve zemlje članice trebalo je da potpišu taj dokument. To su učinili svi izuzev Holandije. Razlozi su bili političke prirode. Holandija je smatrala da Srbija nije postigla pun stepen saradnje sa Haškim tribunalom i zbog toga je primena sporazuma bila zamrznuta. U septembru 2009. godine tadašnji komesar za proširenje Oli Ren predložio je da Srbija jednostrano primeni taj sporazum, jer ga nisu potpisale sve zemlje članice.

Takođe, u to vreme domaća javnost je bila skeptična da li će "Fiat", sa kojim je ugovor o osnivanju zajedničkog preduzeća potpisan uoči izbora, uopšte doći u Srbiju. Spekulisalo se da, ako nema garancije da će automobile moći da izvozi u EU bez carina, "Fiat" uopšte neće ni doći i da je to bio samo predizborni trik Mlađana Dinkića. Međutim, taj stav nije zasnovan na činjenicama, jer carine na izvoz automobila EU je Srbiji ukinula još 2000. godine, samo što Srbija pre dolaska "Fiata" nije imala šta da izvozi. Rizik je tada bio samo u tome, da li je zbog zatezanja Holandije, put evropskih integracija izvestan.

Sa druge strane, tačno je da su prihodi od carina, nakon primene SSP-a pali. To pokazuju i podaci iz budžeta. Na primer, u 2008. godini oni su iznosili 64,78 milijardi dinara. Već sledeće godine posle prvog postepenog smanjenja nekih carinskih stopa oni su pali na 48,04 i postepeno su se smanjivali sve do kraja 2014. godine kada su dostigli 31 milijardu dinara. Postepeno smanjenje bilo je i planirano sporazumom.

Šta se sa ove istorijske distance ispostavilo kao tačno, a šta kao netačno? Računica "Politike" na osnovu podataka koje redovno objavljuje Ministarstvo finansija pokazuje da su prihodi od carina u periodu od 2009. do 2014. godine smanjeni za ukupno 136 milijardi dinara. Preračunato po prosečnom kursu za period od šest godina to znači da je budžet Srbije ostao bez 1,36 mlrd EUR, što je u proseku 226 mil EUR godišnje. Dakle, to je nesumnjivo veliki minus u budžetu koji se gotovo poklapa sa godišnjim minusom u srpskom budžetu.

Međutim, ako se stvari tako posmatraju, onda je pitanje i koliko je Evropa izgubila zbog toga što 2000. godine nije carinila robu iz Srbije? Suština je u tome da taj iznos za domaće izvoznike predstavlja čistu uštedu, jer nisu plaćali carinu na robu koju su u proteklih 15 godina prodavali zemljama članicama Evropske unije.

Zagovornici izlaska Velike Britanije iz EU smatraju da bi u interesu njihove zemlje bilo da sa zajednicom evropskih država potpišu ugovor kakav imaju Srbija, Bosna i Hercegovina, Albanija i Ukrajina. "Fajnenšel tajms" opisuje SSP kao ugovor pogodan za male zemlje i problematične ekonomije. Inače, referendum o ostanku ili izlasku Britanije iz EU zakazan je za 23. jun.

Oli Ren, koji je takve sporazume dogovarao kao evropski komesar za proširenje, izjavio je da je iznenađen činjenicom da bi zagovornici izlaska Velike Britanije iz EU želeli da sebe "trajno smeste na klupu rezervnih igrača".

- Osim toga, sumnjam da Velika Britanija može da dobije isti preferencijalni tretman kao zemlje zapadnog Balkana, jer je to imalo za cilj da podrži njihov ekonomski razvoj i put evropskih integracija - rekao je nedavno Oli Ren.