Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Italijanska vina - od krize do svetskog trona
Utorak, 10.05.2016.
08:09
Komentari
U 2015. godini, Italija je izvezla vina u vrednosti od 5,4 mlrd EUR – za oko 6% više nego godinu dana ranije, i 575% više u odnosu na pre 30 godina. U međuvremenu je bilo uspona i padova, nadmetanja sa konkurencijom, godina lošeg roda, ali osamdesete ne uzimamo slučajno kao reper: tada je skandal sa metanolom kompromitovao italijanski vinski sektor i zapretio ozbiljnim otrežnjenjem. Na desetine ljudi je otrovano, 23 je umrlo. I mada je potvrđeno kasnije da je probleme izazvala jedna porodična kompanija u želji da pojača procenat alkohola u svojim vinima, sumnju nije bilo lako pobediti. Ali kriza nije demoralisala Italijane - bila je okidač promena i procvata.
Te 1986. godine, Italija je proizvela 77 miliona hektolitara vina a prošle godine je etiketu "made in Italy" ponelo svega oko 47 miliona hektolitara. Nije kao što izgleda, brojke varaju - Italija je zapravo 2015. godinu završila kao najveći proizvođač vina u svetu. A taj pad u proizvodnji delom je posledica smanjenja potrošnje po glavi stanovnika, sa 68 na 37 litara godišnje u poslednje tri decenije (što je trend u celom svetu), ali je pre svega rezultat strategije kojom je Italija preobratila svoj vinski sektor i postavila standarde i konkurentima. I tako se, matematičkim jezikom rečeno, još jednom potvrdilo da dva minusa uvek daju plus: smanjenje proizvodnje i potrošnje, iznedrilo je – kvalitet, ne samo vina već i čitave vinske industrije Italije, čiji je obrt više nego udvostručen u odnosu na 1986. godinu, i danas iznosi 9.400 mil EUR.
Među ljubiteljima stranih vina u Srbiji, italijanska vina su na četvrtom mestu. Prošle godine je uvezeno 964 tona vina iz Italije, u vrednosti od nepuna tri miliona dolara, što čini nešto manje od deset odsto ukupne vrednosti uvoza vina od 32 mil USD. Prošlogodišnji uvoz iz Italije bio je čak nešto manji u odnosu na 2014. godinu. Po podacima Privredne komore Srbije, najviše vina uvozimo iz Makedonije, Crne Gore i Francuske.
Dve trećine proizvedenih italijanskih vina je sertifikovano – 35 odsto ukupne proizvodnje nosi oznake Doc i Docg (vrhunska kontrolisana vina, specifičnog geografskog porekla i sorti) a uz vina Igt klase (kvalitetna vina sa preciznom oznakom regiona) ukupna kvotu doseže 66 odsto. Najveći uvoznik italijanskog vina su SAD (1,3 milijardi evra). Slede Nemačka, Velika Britanija, skandinavske zemlje... Reklo bi se, sve stari znanci, ali i njihovo poverenje je potrebno neprestano zadobijati u nadmetanju sa jakom konkurencijom, pre svega Francuskom i Španijom, i novodolazećim australijskim bukeima. Istovremeno, Italijani najavljuju borbu za nova tržišta. Kinesko i japansko su, izvesno, najatraktivnije destinacije s obzirom na veličinu tržišta i sve veću zainteresovanost tamošnjih ljubitelja vina. Kina je, recimo, prošle godine povećala uvoz u odnosu na 2014, za 18 odsto, na nepunih 90 miliona evra. Francuzi su i dalje skoro desetostruko jači na Dalekom istoku, ali "trikolori" najavljuju veliku promotivnu kampanju i osvajanje dalekih tržišta. Jedna od zanimljivih ideja je italijanska Škola vina u Šangaju za koju je već zainteresovan veliki broj Kineza, ljubitelja vina.
I to, kao i diversifikacija postojećih isporuka – prioriteti su ovog sektora. Iako brojke daju povoda slavlju, Italijani ne miruju. Činjenica je da su neki od najpoznatijih brendova vrlo usko teritorijalno zastupljeni. Proseko, recimo, koji je među najizvoženijim italijanskim vinima, čak 70 odsto svojih putovanja van granica završava u samo tri zemlje. Raznovrsnijem nastupu svojih vina u svetu, Italijani marketinški vešto pomažu poslednjih godina razvojem enoturizma, vinskim turama koje, u paketu sa dobro poznatom italijanskom kuhinjom, dovode oko tri miliona turista godišnje u vinske regione zemlje. A tu su i sve popularnija organska vina, u čiju proizvodnju je Italija među prvima krenula i danas ima najveće površine – prošle godine 72.000 hektara pod organskim vinogradima.
Mobilni telefon kontroliše vinograde
Gajenje grožđa oduvek je bila rizičan, i verovatno zato i primamljiv izazov poljoprivrednicima. Apsolutna kontrola je nemoguća, a uprkos velikim tehnološkim dostignućima rod i dalje često zavisi od neuhvatljivih klimatskih ćudi i njihovog uticaja na čitav proces zrenja. Italijanima je poslednjih 30 godina ulaganje u inovacije i istraživanja vodeći prioritet, tako da ne čudi da su, nakon prvih testova, ovog proleća krenuli u komercijalizaciju softvera, zasnovanog na cloud infrastrukturi, dostupnog i na fiksnim i na mobilnim uređajima, koji će kontrolisati vinograde. Jednostavnije rečeno, u pitanju je sistem senzora i satelita koji je u stanju da u svakom trenutku pruži vinogradaru mnoštvo relevantnih informacija – od količine vlage u korenu biljke, recimo, do količine svetla koja pada na grozd u zrenju. Za razvoj ovog softverskog programa i EU je uložila dva miliona evra.
Kompletan sadržaj Specijalnog izdanja "Italija-zemlja partner: Agrobiznis" možete pročitati OVDE.
