U Šumadiji sve više proizvođača jagoda - Plastenici štite od vremenskih nepogoda

U poslednje tri godine u Šumadiji se povećao broj proizvođača koji su se odlučili da zasade jagode. Potražnja za crvenim plodovima je velika, cena od 300 dinara po kilogramu zadovoljavajuća, ali najveći problem proizvođači vode sa nepovoljnim vremenskim uslovima koji utiču na sam kvalitet ploda.

Ivan Luković iz sela Gornja Sabanta gaji jagode na pola hektara zemlje i svakog proleća za crvenim plodovima iz njegovog zasada vlada veliko interesovanje. Ove godine njega najviše brinu vremenska kolebanja, smena visokih temperatura i mraza, kao i jakog sunca i padavina, što se odražava i na sam plod jagode koji je nešto kiseliji nego inače.

- Ovo su sorte starinskih jagoda, čačanska je stara jagoda, nasledili smo od bake i deke, ima 30 godina, a nema ih u okolini. Svi su sada prešli na italijanske i turske, zatim i na vrstu kler koju i mi malo imamo, ali čačanska je prava jagoda. Naše jagode se ne prskaju i one su dosta otpornije nego ove italijanske i turske ali dosta se pokazalo i na našem zasadu da ipak i one, zbog ovako duge kiše, počinju da trunu - kaže Luković.

Stručnjaci savetuju da u ovom periodu sazrevanja i vegetacije jagoda treba obratiti pažnju na bokor. U slučaju da bokor ima veliku gustinu treba skloniti listove koji su oštećeni i polomljeni i na taj način razrediti lisnu masu.

- Mnogi će da kažu pa to će da otvori problem za pojavu drugih bolesti, međutim to će pospešiti vazdušni režim u samom bokoru a samim tim neće doći do zadržavanja vlage, smanjiće se mogućnost za pojavu određenih patogena, plod će na taj način biti više izložen svetlosti i imaće veću mogućnost, kada se smanji lisna masna, da nakuplja hranjive materije. Ono što ne sme da se dozvoli je da se bokor jagode nalazi u vodi - objašnjava Violeta Petrović-Luković, stručni saradnik za voćarstvo.

Promenljivi agrometerološki uslovi najnepovoljnije utiču na jagode na otvorenom. U plasteničkoj proizvodnji, koja je i skuplja, mogu da se zaštite jagode i ublaže posledice vremenskih kolebanja.

- Trulež je najveća bolest, a kada je hladno vreme onda se dešava da cvet pocrni jer rano cveta kada otopli, a mraz je sada došao. Svaka trula jagoda vuče i truli ostale jagode tako da mora da se vrši prebiranje čim se primeti. Može folijom da se pokrije da se zaštiti jagoda i to je i najbolja preporuka i najzdravije je, jer je ostalo hemija - kaže Luković.

- Ove godine će biti smanjen kvalitet samog ploda, ali i količina zbog ovakvih vremenskih uslova. Plod neće biti onako sladak jer jagoda traži i dosta sunca da bi dozrela i da bi se razvio jedan lep crveni plod u kome se nakupi i određena vrsta šećer - dodaje Violeta Petrović-Luković.

Sve veća potražnja vlada i za jagodama u saksiji. Jagode u saksiji traže više nege, češće zalivanje i orezivanje, a najčešće ih kupuju ljudi iz gradskih sredina.