U 2015. prvi put zasejano manje površina pod GMO u svetu - Pad cena hrane pogodio proizvođače

U svetu je 2015. godine zabeleženo smanjenje površina pod genetski modifikovanim kulturama prvi put posle gotovo 20 godina uzastopnog povećanja, navodi se u izveštaju međunarodne neprofitne organizacije za promociju biotehnologije. Neke zemlje poput Burkine Faso su odustale od njihovog uzgoja, ali se smanjenje površina pre svega objašnjava padom cena, pa se očekuje da se sa rastom cena povećaju i površine pod GM kulturama.

U 20 proteklih godina, od početka komercijalne proizvodnje neke GM kulture 1996. godine, te kulture su gajene na ukupno dve milijarde hektara. Međutim, posle "19 godina uzastopnog godišnjeg rasta" površine pod tim kulturama su se smanjile za 1%, navodi se u izveštaju nevladine organizacije ISAA (International Service for the Acquisition of Agri-biotech applications).

Tokom prošle godine GM kulture su gajene na 179,7 miliona hektara, a godinu dana ranije na 181,5 miliona hektara. Smanjenje površina pod GM kulturama objašnjava se time što je zbog pada cena manje površina ukupno zasejano u svetu, uključujući kulturama koje nisu genetski modifikovane.

Površine na kojima se gaji GM kukuruz smanjile su se za 4% a površine sa pamukom za 5%. Pojedini poljoprivrednici su, takođe, prešli sa kukuruza, pamuka i uljane repe na uzgoj kultura koje se lakše gaje poput soje ili suncokreta. U izveštaju se navodi da će se trend smanjenja površina podstaknut padom cena u 2015. verovatno preokrenuti kada cene počnu da rastu u budućnosti.

ISAAA podseća da su se za 20 godina površine pod GMO usevima "uvećale 100" puta i da se njima bavi 18 miliona poljoprivrednika u 28 zemalja.

Od tih zemalja, 20 su zemlje u razvoju sa udelom od 54% u svetskim površinama pod GM kulturama. Među njima su Vijetnam koji je počeo proizvodnju 2015, i Kuba koja je to učinila pre dve godine, dok je Bangladeš udvostručio površine.

Pet zemalja u razvoju proizvelo je gotovo polovinu (48%) GM useva. To su Brazil koji je drugi po površinama u svetu iza SAD, Argentina koja je treća, Indija (4. mesto), Kina (6. mesto) i Južna Afrika (9. mesto).

Od evropskih zemalja Španija je na 17. mestu sa 0,1 milion hektara, a slede Češka (24. mesto), Slovačka (25) i Rumunija (28. mesto) sa po manje od 0,1 milion hektara. Sve te zemlje gaje genetski modifikovani kukuruz.