Preduzetništvo traži povoljne kredite - Rizik poslovanja i nestabilno tržište najveće prepreke

Šta sve može malo preduzeće kad mu je banka pravi partner, možda najbolje govori primer firme "Promek" iz Velike Plane. Bez dinara državne podrške, pre osam godina "na ledini" podigli su je braća Naneti, vlasnici kompanije "Sipla" iz Bolonje. "Promek" danas zapošljava 55 naših ljudi, a proizvodi delove od metala i za Evropsku organizaciju za nuklearno istraživanje – čuveni CERN.

Mogu li i Srbi da stvaraju ovakva mala preduzeća?

– Mogu i Srbi, sigurno – izričit je mašinski inženjer Predrag Mitić, direktor "Promeka". – Mi smo industrijska nacija, imamo znanje, sve je više i preduzetničkog duha, ali još nema povoljnih kredita. Ne može se ništa napraviti od zajma sa dvocifrenom kamatom. Ipak, čini mi se da se nešto menja nabolje. Iako sporo, banke i država počinju da se kreću u dobrom pravcu.

Želja vlade Aleksandra Vučića je da do 2020. godine mala i srednja preduzeća zapošljavaju blizu milion ljudi, izjavio je nedavno ministar privrede Željko Sertić. Usvojena je strategija razvoja ovog privrednog sektora, a onima koji žele da pokrenu, ili ojačaju, svoj "mali biznis", u ovoj "Godini preduzetništva", kroz 33 vrste pomoći na raspolaganju će biti više od 16 milijardi dinara. Cilj je da se do kraja ove decenije poveća broj preduzeća i preduzetnika sa sadašnjih oko 315.000 na 350.000, i da umesto 720.000 taj sektor zapošljava gotovo milion ljudi.

Sasvim je izvesno, kažu ispitivači srpskog javnog mnjenja, da će Vučić i posle ovogodišnjih vanrednih izbora biti na čelu nove vlade za čijeg bi četvorogodišnjeg mandata sektor MSP i preduzetnici, trebalo u proseku godišnje da zapošljava najmanje oko 50.000 ljudi.

Da li je ostvariv ovaj plan?

Što se građana tiče, oni ne beže od pokretanja privatnog posla. Uvreženo mišljenje da Srbi gotovo po pravilu čekaju samo "državni posao", jer ih je "komunizam onesposobio da stvore sopstveni", demantuje nedavno istraživanje stavova javnog mnjenja o preduzetništvu koje je naručila Svetska banka. Ono je pokazalo da polovina među nezaposlenima veruje da poseduje neophodne osobine koje treba da ima preduzetnik. Još više iznenađuje saznanje da svaka druga osoba među njima ne samo što razmišlja, već nešto i preduzima da počne sopstveni posao.

Građani Srbije, dakle, veruju u svoje preduzetničke sposobnosti, ali se ipak boje da zagaze u preduzetničke vode.

– Oko 600.000 ljudi veruje da ima znanja i veštine neophodne za preduzetništvo, ali se pokretanje vlastitog posla u Srbiji doživljava kao rizik – kaže Marko Uljarević, direktor Sektora za istraživanje javnog mnjenja IPSOS Strategic marketinga. – Tako misli 85% onih koji već imaju privatni posao, a među onima koji razmišljaju o pokretanju sopstvenog posla takvih je 95%.

Preduzetništvo, ipak, nije čest izbor mladih i nezaposlenih, već se za privatni posao više odlučuju malo iskusniji koji već imaju posao. Nadležnima su poznata ova strahovanja, ne negiraju njihovu opravdanost, a u Ministarstvu privrede kažu da će se baš zato u prvih nekoliko godina sprovođenja Strategije razvoja MSP i preduzetništva raditi na poboljšanju uslova za poslovanje, "koje će kasnije dovesti do punih efekata."

– Ne volim kredite i ne uzimam ih – napisala je jedna preduzetnica u anketi USAID-a. – Za sve ove godine, ovo je prvi put da sam uzela kredit i sada sam stalno pod opterećenjem. Zato sam i išla sa najmanjim rokom od 12 meseci i stalno o tome razmišljam. Drugo, svi mi radimo na jednom nestabilnom tržištu, ne znamo da li ćemo sutra imati posao i da li ćemo taj kredit moći da otplatimo. Zato nisam komotna i jedva čekam samo to da vratim.

Kao razlog zbog kojeg ne razmišljaju o preduzetništvu 27% ispitanih navelo je nedostatak novca.

Kad se do para nekako i dođe, firma se lako registruje, ali porez i doprinosi odmah moraju da se plate, iako para još nije počela da curi. Zato privatnici kažu da su uslovi za poslovanje teški i neizvesni.

– Mesečno zaradim 100.000 dinara, od toga 25.000 dinara treba da platim na ime poreza i doprinosa – izjadao se nedavno privatni prevoznik Srđan Arsić iz Beograda. – Početkom 2014. su mi obaveze povećane za 80%, a da o tome nisam obavešten. Oni me ubeđuju da su me obavestili. Jedno vreme nisam mogao da plaćam dažbine, tako da mi je dug, sa pripisanom kamatom, dogurao do 440.000 dinara. Država je oprostila kamatu onima koji ništa nisu plaćali, a meni je ne prašta.

Vlada Srbije i njen premijer su više puta najavljivali da će ubuduće donositi zakone koji će olakšati poslovanje "malom biznisu".