Kako do bržeg razvoja tržišta životnog osiguranja?

Tržište životnog osiguranja u našoj zemlji je nedovoljno razvijena grana privrede, što je posledica visine ukupnog BDP-a Srbije, ali i slabog poznavanja mogućnosti koje pruža osiguranje, zaključeno je na konferenciji "Tržište životnog osiguranja i potencijal rasta u Srbiji", održanoj u "Radisson Blu" hotelu u Beogradu

Vladimir Đorđević, samostalni savetnik u Udruženju za bankarstvo, osiguranje i druge finansijske institucije Privredne komore Srbije, smatra da se finansijski sektor nedovoljno pojavljuje u medijima, što je neophodno da bi benefiti koje pruža bili vidljiviji i da je u javnosti uglavnom zastupljen u negativnom kontekstu.

Prezentujući "Moguće podsticaje za razvoj životnog osiguranja u Srbiji", Đorđević je ukazao da je premija do 2008. godine rasla veoma brzo, a nakon toga je nastupila kriza i već 2010. beleži se blaga stabilizacija i manje stope rasta.

- Nijedne godine stope rasta nisu pale ispod 8%, što je pokazatelj rada društava za osiguranje u komunikaciji sa tržištem - naveo je Đorđević.

On je naglasio da postoji visok stepen korelacije između kretanja bruto društvenog proizvoda i premije osiguranja i da je to slučaj u svim zemljama. Kao glavni podsticaj za razmišljanje o dugoročnoj štednji, on je naveo povećanje broja penzionera u našoj zemlji kojima se penzije isplaćuju iz budžeta i koji će uskoro preteći broj ljudi koji pune državni penzioni fond.

Dejan Hadžić, viši savetnik ministra finansija Vlade Republike Srbije, rekao je da je u odnosu na 2005, u 2014. ipak zabeležen porast premije životnog osiguranja za oko 5,5 puta. Takođe, učešće životnog osiguranja u ukupnoj premiji osiguranja na kraju 2014. iznosi više od 23% , dok je 2005. godine to bilo 9,5%.

Novi Zakon o osiguranjima donosi novine koje bi trebalo da doprinesu rastu životnog osiguranja. Među najznačajnijima su proširenje vrste životnih osiguranja, liberalizacija prodajne mreže, kao veoma značajan faktor jer podrazumeva da posao zastupanja, pored banaka, mogu obavljati i lizing kompanije, kao i Pošta, a predviđena je i mogućnost zastupanja van radnog odnosa.

Izvršni direktor "Triglav osiguranja", Bojan Mijailović, ukazao je da je prosek premije životnog osiguranja po glavi stanovnika u Srbiji 2014. godine iznosio 24 USD, u Švajcarskoj je to 4.391 USD, Francuskoj 2.552, što je otprilike i prosek EU. Srbija bi trebalo da teži proseku u regionu - na tržištu Hrvatske taj prosek iznosi 108, a u Sloveniji 344 USD. Novi zakon o osiguranju omogućava zaključivanje grupnih ugovora i obezbeđuje bolji poreski tretman životnih osiguranja, što će, po mišljenju Mijailovića, pozitivno uticati na rad osiguravajućih kompanija.

Nikola Rodić, direktor Odeljenja za aktuarske poslove i statistiku u Sektoru za nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja Narodne banke Srbije, podsetio je da u Srbiji postoji 11 društava koje pružaju usluge životnog osiguranja a dominantno je učešće društava koje su deo finansijskih grupa iz Evropske unije – pre svega Austrije, Italije i nešto manje Slovenije i Francuske.

Prema njegovim rečima sektor životnog osiguranja je stabilan i solventan što je posebno važno imajući u vidu dugoročni karakter životnih osiguranja.