Čaše i činije od stiropora sve traženije - Ambalaža koja čuva životnu sredinu i zdravlje

Stiropor se koristi uglavnom u industriji pakovanja i kao građevinski materijal za toplotnu i zvučnu izolaciju. Zahvaljujući sofisticiranoj opremi i tehnologiji, sve više se koristi i u izradi ambalaže za piće i hranu. U odnosu na plastičnu i papirnu ambalažu ima niz prednosti: otporan je na masnoću, soli i kiseline, piće i hrana zadržavaju optimalnu temperaturu duže vreme, može da se stavi u mikrotalasnu pećnicu, najzad, može da se uništi bez ikakvih posledica po životnu sredinu, recimo, da se spali u peći, a može i da se reciklira.

Ove prednosti stiropora bile su izazov za braću Jovana i Ćira Gavrilovski iz Aleksinca koji su 2003. godine odlučili da krenu u proizvodnju čaša i činija od stiropora, kao jedini na području bivše Jugoslavije. Te godine osnovali su firmu "Stiropak", a već naredne godine krenula je proizvodnja. Zvanični vlasnik firme je Jovan, ali u stvarnosti, to je bratska firma u kojoj je zaposlena i Ćirova supruga Biljana i još četvoro radnika koji su trenutno bez posla, jer je proizvodnja zaustavljena i priprema se ponovno pokretanje.

Jovan i Ćiro su sinovi rudara koji je u Aleksinac došao iz Makedonije. Zato su proizvodnju i započeli u iznajmljenom objektu Javnog preduzeća "Resavica". Reč je o prostorijama koje su rudari koristili za presvlačenje pre silaska u jamu i za tuširanje nakon izlaska iz rudarskog okna. Jovan kaže da je za ovaj objekat i sentimentalno vezan, jer je njegov otac tu proveo radni vek, a i brat Ćiro je tu radio. Jovan je završio Poljoprivredni fakultet u Skoplju, a zatim je magistrirao u Francuskoj iz oblasti biznisa i administracije. Potom je radio na projektima podrške malim i srednjim preduzećima.

Ćiro je završio Srednju mašinsku školu u Nišu i radio je u mašinskoj službi na održavanju rudnika. Kada je rudnik zatvoren nakon velike nesreće 1989. godine, niška "Elektronska industrija" je ovde otvorila firmu "EI pak" koja se bavila proizvodnjom građevinskog stiropora, pa je Ćiro nastavio da radi.

– Hteo sam da iskoristim bratovljevo poznavanje stiropora, pa sam 2003. godine osnovao firmu, a 2004. smo počeli proizvodnju čaša za piće i činija za supu, čorbe i salate po holandskoj tehnologiji koja je najbolja u svetu. Proizvodnja nije bila velika po obimu, ali smo 95% izvozili. Na godišnjem nivou vrednost izvoza bila je oko 200.000 EUR. Preko sedamdeset procenata izvozili smo u Rumuniju, kamioni su išli jedan za drugim, zatim u Grčku, Crnu Goru, Makedoniju. A onda smo 2012. godine prekinuli proizvodnju, jer smo zbog cene energenata postali nekonkurentni. Koristimo vodenu paru, a peći su nam na mazut. U Rumuniji su se pojavili lokalni proizvođači koji koriste zemni gas koji je mnogo jeftiniji, pa im je i proizvodnja bila jevtinija od naše. Od tada radimo na razvoju nove tehnologije koja će biti energetski efikasnija, napravili smo tri nove prototip mašine, kupili smo peć koja umesto mazuta koristi pelet. Mislim da smo rešili tehničke probleme, jer smo napravili mašinu koja koristi četiri puta manje energije od najboljih mašina u svetu. Ciklus proizvodnje će biti brži, a produktivnost veća za 15%. Da bismo opstali na evropskom tržištu, planiramo da proširimo i paletu proizvoda, kao i obim proizvodnje - ističe za "Ekonometar" Jovan Gavrilovski.

Rad za nastavak proizvodnje uveliko traje. U toku je priprema mašina, kao i obnova objekta u koji je prodrla voda. Ako sve bude po planu, proizvodnja treba da krene u martu. Sagovornik "Ekonometra" ističe da postoji interesovanje za ambalažu od stiropora koja je dobila sve potrebne sertifikate. Kapacitet "Stiropaka" je oko tri miliona jedinica mesečno, ali Jovan kaže da je njihov cilj da proizvedu deset miliona. Sirovinu uvoze iz Holandije. Reč je o ekstrudiranom polistirenu, naftnom derivatu u obliku praha, koji ima potrebne sertifikate o bezbednosti u dodiru sa hranom. Do sada su uvozili šest do deset tona, ali će im biti potrebno mnogo više, budući da planiraju da utrostruče proizvodnju.

– Nismo prekinuli saradnju, oni znaju da pripremamo proizvodnju. U Evropi smo bili poznati po kvalitetu. Nastavićemo da uvozimo sirovine iz Holandije, već ima zainteresovanih kupaca. Zvali su nas skijaški centri Austrije. Vlasnik treba da obnovi objekat, mi smo kupili materijal, jer dugujemo za kiriju, imamo četiri obučena radnika, planiramo da zaposlimo i nove, iako je proizvodnja najvećim delom automatizovana - ističe Jovan.

On smatra da će se i kod nas povećavati tražnja za ambalažom od stiropora za pića i hranu "za poneti". Mi, kaže, sednemo, pa pijemo kafu, a u razvijenom svetu su uvek u žurbi, jedu i piju u pokretu, s nogu, tako da se tržište za ove proizvode tek budi.

Pored objekta koji koriste, Jovan i Ćiro kupili su od seljaka oko dva hektara zemljišta i planiraju da podignu svoju fabriku. Tehnička dokumentacija je pripremljena, ali nailaze na brojne administrativne prepreke. Lokalna samouprava ne dozvoljava gradnju, jer to mesto nije urbanizovano, odnosno, reč je o poljoprivrednom, a ne o građevinskom zemljištu. Upućuju ih na industrijsku zonu na periferiji Aleksinca pored Južne Morave, ali Jovan kaže da ovde imaju kompletnu infrastrukturu – plac, put, struju, vodu, telefon i da im odgovara da upravo tu sagrade objekat.

Ubrzan razvoj industrije hrane

Za ambalažom od stiropora za pića i hranu "za poneti" su posebno zainteresovani turistički centri, kafići, skijališta, restorani, oni koji se bave keteringom, rečju, firme iz oblasti Horeke. Horeka je poslovni termin koji upućuje na sektor odnosno industriju hrane – pripremanje i serviranje hrane i pića. Naziv se sastoji od početnih slova tri reči: hotel, restoran, kafe. Ovaj termin se koristi u mnogim zemljama sveta kao i internacionalnim kompanijama specijalizovanim u ovom sektoru. Upravo je taj sektor jedan od najbrže rastućih u Evropi. U početku, pretpostavljalo se da će ovakav vid biznisa biti privremen, sa neregularnim radnim vremenom i niskim platama, ali sada veliki procenat, uglavnom mladih ljudi, radi u ugostiteljstvu.

Autor: Milan Momčilović

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Ekonometar". Poziv na pretplatu www.nirapress.com)