U Srbiji nezaposleno čak 37% mladih - Omladinska kompanija kao poslovni model za mlade preduzetnike

Najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku ukazuju na zabrinjavajuću činjenicu da je na tržištu rada Srbije nezaposleno 90.000 mladih starosti od 20 do 24 godine i 100.000 mladih od 25 do 29 godina. Stopa nezaposlenosti u Srbiji u drugom kvartalu 2015. godine iznosila je 17,9%, ali je među mladima starosti izmedu 15 i 30 godina taj procenat čak oko 37%.

Ovi podaci bili su povod da organizacija "Dostignuća mladih u Srbiji" ("Junior Achievement") u okviru projekta "Budućnost možete menjati", koji je finansiralo Ministarstvo omladine i sporta, u oktobru 2015. godine formira Radnu grupu sa zadatkom da napravi presek trenutnog stanja na polju omladinskog preduzetništva i definiše elemente potrebne za kreiranje zakonskog modela funkcionisanja nove vrste privrednog subjekta - omladinske kompanije.

- U anketi koju smo sproveli među 100 naših alumnista - nekadašnjih polaznika obrazovnih programa iz oblasti preduzetništva i finansijske pismenosti, čak 83% njih reklo je da planira pokretanje sopstvenog biznisa, što je u totalno obrnutoj korelaciji sa stavom mladih u Srbiji uopšte, ali je zato veoma ohrabrujuće - kaže Darko Radičanin, izvršni direktor "Dostignuća mladih u Srbiji".

Model omladinske kompanije, koji bi trebalo da stvori podsticajno okruženje za preduzetničke inicijative mladih kroz usvajanje posebne forme privrednog subjekta, predstavljen je javnosti 28. januara 2016. godine na skupu u Privrednoj komori Srbije. Ovakav model preduzeća već postoji u EU i predviđa olakšice za mlade početnike u biznisu. Za razliku od modela učeničke kompanije, koja je deo obrazovnog sistema, omladinska kompanija bi trebalo da bude deo privrede.

- Rezultati dosadašnjeg rada pokazuju da se mladi, uprkos tome što žele da pokrenu biznis i imaju dobre ideje, ne odlučuju za preduzetništvo zbog nedostatka iskustva i finansijskih sredstava. Cilj formiranja nove vrste privrednog subjekta je da se umesto jednokratnih subvencija ukinu opterećenja na početku poslovanja i tako omogući mladom čoveku da ostvari svoje preduzetničke inicijative i održi profitabilan posao - naveo je Radičanin.

Pomoćnica ministra omladine i sporta Snežana Klašnja rekla je da to ministarstvo podržava inicijativu za uspostavljanje pravnih mogućnosti za osnivanje omladinskih kompanija, s obzirom na to da sada ima dosta prepreka.

- U Srbiji su se srednjoškolci sa učeničkim kompanijama dobro pokazali i zato bi trebalo razviti i model omladinskih kompanija. Usvajanjem posebne forme za mlade preduzetnike smanjila bi se prepreka koja je ocenjena kao najveća, a to je strah od neuspeha - ističe Klašnja.

Jovan Miljković iz NALED-a smatra da je "u našem ekosistemu pravo herojstvo odluka mladih ljudi da pokrenu svoju kompaniju", jer je Srbija veoma visoko pozicionirana kada je reč o znanjima i veštinama, ali i veoma nisko kada se govori o percepciji rizika i nepredvidivosti poslovanja. Miloš Došen iz "Serbian Venture Networka" navodi da je broj startap kompanija u Srbiji još uvek relativno mali, ali da su fondovi zainteresovani za finansiranje omladinskog preduzetništva i podršku mladim privrednicima.

Omladinska kompanija bi trebalo da funkcioniše kao privredni subjekt koga karakteriše starosna dob osnivača i koji omogućava mladom čoveku da, uz definisane beneficije, uplovi u preduzetničke vode i održi stabilno i profitabilno poslovanje.

U predlogu nove forme preduzeća ističe se da novi koncept ne predstavlja samo jedno od mogućih rešenja za smanjenje broja nezaposlenih među mladima, već prepoznaje mlade kao kariku koja može da doprinese ekonomskom rastu zemlje. Komplikovane procedure i troškovi administracije često su prepreka za pokretanje biznisa ili razlog za poslovanje u sivoj zoni, pa bi specifičan oblik omladinske kompanije mogao da bude rešenje koje će stvoriti prostor za mlade preduzetnike da testiraju svoje ideje na tržištu.

Organizacija "Dostignuća mladih u Srbiji" razvija model omladinske kompanije u saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta, Ministarstvom privrede, kompanijom EY i Privrednom komorom Srbije, kao i sa udruženjima mladih i predstavnicima relevantnih institucija, organizacija i kompanija poput Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, NALED-a i Naučno-tehnološkog parka "Beograd", odnosno "Serbian Venture Networka", "Western Balkans Instituta" i "Multi servisa". Uskoro bi trebalo da se priključi i nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, kako bi se ceo predlog i pravno-formalno uobličio i predstavio nadležnima.

Marko Andrejić