Marija Stevanović, menadžer opštine Svilajnac - Imam samo odnos prema poslu, nikako prema radnom vremenu

- Ne bih volela da zvučim kao moj šef Bidža (Dobrivoje Budimirović p.a), ali radim kad treba i koliko treba. Imam samo odnos prema poslu, nikako prema radnom vremenu. To u Srbiji nije uobičajeno i dešava se da neki saradnici ne mogu da isprate moj tempo i zato odlaze. Radim neprekidno od svoje desete godine, kada me je tata „zaposlio“ u svojoj prodavnici i od tada se konstantno usavršavam i napredujem, a to očekujem i od onih sa kojima radim – ističe Marija Stevanović, načelnik za privredu i poljoprivredu u SO Svilajnac, direktor kontrole kvaliteta u preduzeću „Resava komerc“ , stručni saradnik „Visana“ , konsultant agencije „Kaizen“ i majka šestogodišnje devojčice.

Marija se nada da će za godinu dana postati i doktor nauka, pošto završava doktorske studije na Tehnološko-Metalurškom fakultetu, smer biotehnologija.

- Nikad nisam volela da budem deo „zlatne sredine“, uvek sam bila ili „plus“ ili „minus“. To privatno nije dobro, jer sam uvek želela da budem vođa i večito sam vodila „ratove“, ali poslovno mi je mnogo značilo. Radne navike usadila mi je maćeha moje majke, učiteljica, koja me je čuvala kad sam bila mala. Naučila me je da čitam, pišem, računam još pre polaska u školu i bilo je logično da u osnovoj i srednjoj budem „vukovac“ a da fakultet završim pre roka, kao student generacije.

Njen poslovni put ipak je trasirao njen otac, poznati privrednik iz Svilajnca.

- Moj otac je još pre 25 godina otvorio prvu veliku privatnu prodavnicu u regionu Šumadije i Pomoravlja, a nešto kasije postao je vlasnik i prvog privatnog preduzeća u ovim krajevima. Iako sam u 15.godini čitala Frojda i želela da se bavim psihologijom, na nagovor tate sam posle završene srednje škole upisala Tehnologiju. Pronašla sam se u ovom poslu i zbog toga se ocu uvek zahvaljujem. Sada sam i direktor kontrole kvaliteta u njegovoj firmi „Resava komerc“, jer se posao u međuvremenu razvio. Imamo svoje plantaže, ali bavimo se i preradom voća i povrća – objašnjava Marija.

Kako naglašava, nije tipična žena – nakit ne nosi, retko se šminka, nije opsednuta garderobom, pred ogledalom provodi jako malo vremena, „nekad ni toliko“. Ne pije, ne puši, a kako kaže, odolela je još jednom poroku – izazovu politike.

- Počela sam da radim u opštini, a da nisam znala razliku između DS, DSS, SRS niti kojoj od njih Bidža pripada. Došao je na moja vrata i pozvao me da se priključim njegovom timu, jer su mu bili potrebni mladi i obrazovani ljudi. Nisam ni sada član neke partije, mada me gotovi svi pozivaju. Prosto, smatram da mi to nije potrebno, ali ako se ikada odlučim da uđem u politiku jedino čime bih ja mogla da se zadovoljim jeste „foteljom“ predsednika Narodne Skupštine. Smatram da bi sve drugo za mene bio neuspeh. Ja sam čukun-čukun unuka Dimitrija Katića, koji je 1892. bio predsednik tadašnje Narodne skupštine. Postoje priče, doduše neproverene, da je mog dedu otrovao Nikola Pašić, tako što mu je sipao otrov u kafu – kaže Marija.

Ipak, kaže da nije besporočna i poziva se na citat svog profesora sa fakulteta koji kaže da je „količina poroka u svakom čoveku konstantna“ .

- Ne valja ako nemamo poroke. U principu sam veliki hedonista i uživam u jelu i muzici. Ali, dok Bidža voli da peva, ja volim da igram. Mogla bih da lumpujem celu noć. Dosta sam vezana za Srbiju, ali volim i da putujem i na to trošim najviše novca. Na svakih par meseci sebi priuštim neko putovanje. Proputovala sam Ameriku, Afriku, Evropu, ali je na mene, kao velikog vernika, najveći utisak ostavio Izrael. Čuvam samo uspomene sa putovanja i najviše me obraduju sitnice koje mi neko donese iz inostranstva – objašnjava Marija i navodi da je veliki ljubitelj dobre knjige, naročito onih iz domena psihologije, religije i filozofije.

Možda zato, kaže, večito preispituje sebe i uprkos svemu, još se traži.

- Pobornik sam ideje da se čovek svakodnevno nalazi, kao i one da se sve konstantno menja. Mislim da sam na svakom polju dobra, naravno, ne najbolja. Dobro izgledam, obrazovana sam, finansijski nezavisna, uspešna, karakterna, nikome ne polažem račune, sve što mislim smem da kažem, a trenutno - muškarac koji to može da nosi pored sebe, ne postoji – šaljivo završava razgovor Marija Stevanović.