Kako su u komšiluku, svojevremeno, privatizavali velike državne kompanije - besplatne akcije delili samo Slovenci

Sa aktuelnim najavama o podeli besplatnih akcija i izlasku javnih preduzeća na berzu, sve više se govori i o takvim primerima iz regiona. Po podeli besplatnih akcija najsvetliji primer je Slovenija, koja je to uradila još početkom devedesetih, odmah posle otcepljenja. Njihov primer niko iz regiona nije iskopirao, a podela besplatnih akcija nije popularna među našim komšijama.

SLOVENIJA

Privatizacione vaučere dobili su svi građani Slovenije. Stanovnici, koji su 1993. godine imali do 20 godina, dobili su vaučer ili sertifikat od 100.000 tolara, sadašnjih 1.300 EUR. Ovi vaučeri nisu mogli da se unovčavaju, već samo da se njima kupuju akcije u preduzećima. Građanima do 30 godina pripalo je 200.000 tolara, odnosno 2.600 EUR, a oni do 40 godina dobili su 300.000 tolara ili 3.900 EUR. Građani koji su imali do 50 godina, 400.000 tolara ili 5.200 EUR, a stariji od 50 godina čak 500.000 tolara, ili 6.500 EUR. Postojala je i mogućnost dobijanja popusta od 50%, ako se kupe akcije u firmi u kojoj građanin i radi. Slovenci su sami birali za čije akcije će iskoristiti vaučere. Najmudriji su bili oni koji su ih iskoristili za kupovinu akcija "Mure", "Uniona", "Leka", "Krke", "Pivovarne Laško". Akcije tih kompanija stalno su rasle, a i danas su veoma uspešne. U Sloveniji je bilo i gubitnika. To su bili oni koji su uložili vaučere u neprofitabilna preduzeća. Akcije su pale, nije bilo dividendi i serfitikati su postali samo bezvredni papiri. U jednom trenutku, pred kraj privatizacije, dogodilo se da je kod građana bilo više vaučera, nego imovine za privatizaciju.

HRVATSKA

Hrvati nisu dobili besplatne akcije, već su građani imali povlastice prilikom kupovine na berzi. Prvi put, po metodi inicijalne javne ponude (IPO), građani su kupovali akcije naftne kompanije "Ina", u vrednosti do 5.000 EUR. Mnogi građani Hrvatske nisu se libili ni da uzmu kredit ili prodaju stan, kako bi kupili ove akcije.

- Cena u javnoj ponudi je bila 1.690 kuna, odnosno 230 EUR i prvog dana trgovanja akcije "Ine" su na Zagrebačkoj berzi skočile za za 28,4%, uz ukupan promet od skoro 190 miliona kuna, odnosno gotovo 26 mil EUR - objasnio je Srđan Tomašević, konsultant u brokerskoj kući "MV Investment".

- Prvog dana na berzi svaki građanin koji je učestvovao u IPO "Ina" zaradio je 28,4%, odnosno 90 USD po akciji.Slučaj hrvatskog "Telekoma" je svež i tu je Vlada putem javne ponude prodala 32,5% akcija, 25% građanima i 7,5% institucionalnim investitorima. Cena akcije u javnoj ponudi je bila 265 kuna, odnosno 36 EUR, a prosečan paket 15.100 kuna, odnosno 2.070 EUR. Cena po akciji već prvog dana je porasla za 115 kuna i to je rast od 43,4%, a u toku dana je izlazila i do nivoa od 419 kuna. Građani koji su prodali pakete od 63 akcije prvog dana, po ceni od 419 kuna, zaradili su 1.328 EUR.

MAĐARSKA

Inicijalnom javnom ponudom (IPO) akcija javnih preduzeća vodila se i Mađarska. Primena ovog metoda kod mađarske kompanije za prevoz putnika "Nabi", iz 1997. godine, jedna je od najuspešnijih inicijalnih javnih ponuda u ovoj zemlji, jer su akcije skočile, a kompanija ojačana. Dobar primer IPO je i kod mađarskog "Mola", koji sada vredi 13 mld EUR.


ISKUSTVA RUMUNA I BUGARA

I u Rumuniji imaju iskustva sa IPO, a jedan od najuspešnijih bio je "slučaj" kompjuterske kompanije "Flamingo Internacional", iz jula 2005. godine. Ni Bugarska nije loš primer, a dve banke imale su značajan uspeh. Prvog dana trgovanja Corporate commercial bank imala je skok od 30%, a nedelju dana kasnija First investment banka porasla je, prvog dana, za 13%.

(Tekst preuzet iz "Novosti" 12. novembra 2007. godine)