(Evropa) Ekološki bonton

Stanujući, odevajući se i krećući se po gradovima, u atmosferu neosetno šaljemo veliku količinu ugljen-dioksida i drugih gasova koji doprinose efektu staklene bašte. Malim izmenama dnevne rutine dobićete dvostruko: smanjićete globalno zagrevanje i uštedeti novac

Stanovanje: Svakodnevno smo odgovorni za 16 odsto ugljen-dioksida i drugih gasova s efektom staklene bašte. Ta količina gasova nastaje neprimetno, tokom potrošnje energije za stanovanje.

Stoga bolje izolujte prozore i vrata svojih domova, otvorite prozor umesto da uključite klima-uređaj, mašinu za pranje posuđa uključujte samo kad je puna, a bojler zagrevajte na nižoj temperaturi.

A ako ste se odlučili za gradnju, koristite prirodne građevinske materijale, sunčevu i geotermalnu energiju, energiju vetra, te druge obnovljive i prirodne izvore energije.

Kućno svetlo: Obična sijalica s užarenim vlaknom svetli kratko, troši dosta struje, emituje mnogo toplote i sadrži živu, zbog koje je treba posebno reciklirati da ne bi zagadila vodu i zemlju.

Pređite na neonsko osvetljenje: ono svetli deset puta duže od obične sijalice, potrebna mu je samo četvrtinu energije koju potroši obična sijalica, a emituje 90 odsto manje toplote od nje. Štedljive sijalice mogu se sasvim reciklirati, pa ne zagađuju okolinu.

Štedljiva kompaktna fluorescentna sijalica (CFL) snage 20 vati može zameniti običnu pet puta jaču običnu sijalicu. Za 1.200 kilovata struje, koliko jedna ovakva sijalica uštedi tokom svog veka, potrebno je više od pola tone uglja ili, približno, 280 litara tečnog goriva.

Ako bi samo milion domaćinstava promenio po četiri sijalice, 900.000 tona gasova koji stvaraju efekat staklene bašte bio bi eliminisan.

Uređaji: Čak 75 odsto energije potrošene u domaćinstvu otpada na takozvanu fantomsku struju. Nju potroše uređaji poput televizora, DVD-ja, kompjutera, monitora i stereo-uređaja kada ih uključimo i ne koristimo.

Domaćinstva u postindustrijskim zemljama tako u atmosferu emituju 75.000.000 tona ugljen-dioksida i bacaju milijarde dolara svake godine. Samo u Evropi, uključeni televizori koje niko ne gleda koštaju preko milijardu dolara godišnje. Domaćinstvo može da smanji račune i emisiju štetnih gasova za 66 odsto.

Prosečan kompjuter bez monitora potroši 60 do 250 vati struje dnevno. Ako isključujete kompjutere kada ih ne koristite, u atmosferu ćete ispustiti 83 odsto ugljen-dioksida manje.

Papir: Koristite recikliranu hartiju jer se papir, koji čini trećinu otpada, može prerađivati tri do pet puta pre nego što se njegova vlakna raspadnu. Tona recikliranog papira čuva 17 stabala i 67 odsto energije potrebne za novoproizvedenu hartiju.

Plastika: Pošto ih donesete iz prodavnice, plastične kese uglavnom završe u vašoj životnoj sredini jer se samo tri odsto njih reciklira. Napravljene su od polietilena i potrebno im je hiljadu godina da se raspadnu, pri čemu se emituju opasni gasovi. Da biste ovo sprečili, koristite platnene torbe ili kese od biljnih materija.

Onima koji vam isporučuju hranu recite da zadrže plastične viljuške. Ne koristite plastične šolje, čaše i flaširanu vodu. (Godišnje se za flaširanje vode potroši 2.700.000 tona plastike, a više od 86 odsto plastičnih flaša završava u prirodi.)

Održavanje odeće: Istraživanja Univerziteta u Kembridžu pokazala su da na pranje i sušenje odeće otpada 60 odsto ukupne energije uložene u njenu proizvodnju i održavanje.

Perite odeću u toploj, ne u vreloj vodi, i koristite novije tipove mašina za pranje jer troše četvrtinu energije i manje vode u odnosu na stare tipove. Opranu odeću sušite napolju, ne u mašini.

Sve to za 90 odsto može redukovati emisiju ugljen-dioksida koji se oslobađa tokom uobičajenog održavanja odeće.

Stare jakne: Stare jakne od prirodnih i veštačkih materijala mogu se reciklirati ili prepraviti. Na taj način se štedi 76 odsto energije za proizvodnju nove odeće, a emisija gasova s efektom staklene bašte smanjuje se za 71 odsto.

Kupovinom nošene odeće snižavate emisiju ugljen-dioksida koji se oslobađa tokom proizvodnje nove odeće i prolazite jeftinije. Primera radi, pamuk zauzima manje od tri odsto poljoprivrednog zemljišta, ali se za njegovu proizvodnju troši četvrtina pesticida upotrebljenih u svoj poljoprivredi.

Bicikl: Po gradu se vozite biciklom. Podaci iz razvijenih zemalja pokazuju da tamošnji saobraćaj oslobađa više od 30 odsto ukupnog ugljen-dioksida. Ulazak kolima u uži centar Londona stoga se naplaćuje osam funti dnevno, što saobraćajnu gužvu smanjuje za 22 odsto, a emisiju ugljen-dioksida za 16.

Na trotoarima mnogih gradova u Nemačkoj parkirani su simpatični crveni bicikli. Polusatna vožnja košta isto koliko karta za metro ili autobus. U Parizu su ulice oko najzakrčenijih avenija otvorene samo za autobuse, bicikle i taksije.

U Kopenhagenu, 33 odsto stanovništva putuje biciklom. Nije slučajno što je skorašnje istraživanje Dansku rangiralo kao najsrećniju od 178 zemalja.

Automobil: Za deset sekundi rada automobilskog motora u mestu potroši se više benzina nego za njegovo gašenje i ponovno paljenje. Ako ugasite motor na semaforu, smanjujete zagađenje atmosfere najmanje za osminu. Ukoliko redovno kontrolišete pritisak u gumama, godišnje ćete uštedeti pun rezervoar goriva.

Postanite vegetarijanci: Šta je odgovornije za globalno zagrevanje: BMW ili big-mek? Verovali ili ne – burger. Organizacije za hranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim nacijama izveštavaju da industrija mesa emituje 18 odsto gasova s efektom staklene bašte – više od saobraćaja. Veliki deo tih gasova potiče od azotnog oksida i metana, koji se oslobađaju dok preživari vare hranu. Metan ima 23, a azot-oksid 296 puta veći efekat zagrevanja nego ugljen-dioksid.

Ako postanete vegetarijanci, svako od vas može sprečiti emisiju tone i po ugljen-dioksida godišnje. Poboljšanja na automobilima smanjuju emisiju tog gasa za samo jednu tonu.

Podržite lokalnog proizvođača: Kupujte hranu na obližnjim pijacama, od proizvođača iz svoje okoline, jer ćete tako trošiti manje goriva za dopremanje hrane. Osim toga, hrana s pijace je često svežija od one iz prodavnice.

Posadite bar jedno drvo u životu: Svako posađeno drvo je korak u borbi protiv globalnog zagrevanja. Jedno stablo tokom života može da apsorbuje do tone ugljen-dioksida, naročito u toplijim klimatskim pojasevima. Tome treba dodati i da lišće apsorbuju toplotu Sunca.

Posečeno stablo bolje je iskoristiti kao građu ili odložiti na neko polje nego ložiti jer tada ispusti veći deo ugljenika koji je upilo tokom života.

poziv na pretplatu na časopis - www.evropanedeljnik.co.yu