Veći "minimalac" tek od aprila - Socijalno-ekonomski savet u martu razmatra cenu rada
Komentari
Zahtev Saveza samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" da se poveća minimalna cena rada biće razmatran tek sledećeg meseca na sednici Socijalno-ekonomskog saveta (SES), a "Politika" nezvanično saznaje da će, najverovatnije, tom prilikom biti prihvaćen predlog sindikalaca. Inicijativa dve sindikalne centrale za povećanje "minimalca" u ponedeljak nije razmatrana, iako je reč o ponovljenom, ali nešto skromnijem zahtevu iz septembra 2015.
Sindikati sada traže da se minimalna cena rada sa sadašnjih 121 poveća na 140 dinara za sat, dok je lane traženo da se "minimalac" za 2016. godinu poveća na 143,5 dinara po radnom satu.
Ako se sindikatima u martu bude udovoljilo, minimalna zarada umesto sadašnjih 20.328 dinara bila bi 24.360 dinara. Njeno učešće u prosečnoj potrošačkoj korpi iz novembra 2015. iznosilo bi oko 35%, ali i tako povećana minimalna zarada bi, kažu sindikalci, činila manje od 70% minimalne potrošačke korpe, koja je u novembru 2015. koštala 34.885,19 dinara.
Vlada Srbije lane nije udovoljila zahtevu sindikata da poveća minimalnu satnicu s obrazloženjem da bi to bio veliki teret za državu i privatne poslodavce, iako je poslednja korekcija minimalne cene rada bila 2013.
Reprezentativni sindikati su u ovogodišnjem zahtevu podsetili da prilikom utvrđivanja visine "minimalca" za ovu godinu vlada nije poštovala zakonom utvrđene kriterijume, niti je prihvatila opravdan i na argumentima i konkretnim pokazateljima zasnovan zahtev.
– S obzirom na vrednost minimalne potrošačke korpe, kretanje stope zaposlenosti na tržištu rada, stope rasta BDP-a, kretanje potrošačkih cena, produktivnosti i prosečne zarade u Republici, to povećanje je trebalo da iznosi oko 15% – obrazlažu svoj stav sindikati.
Sindikati se pozivaju i na statističke podatke i izjave najviših državnih funkcionera da su od juna do decembra prošle godine nastavljeni pozitivni trendovi – rast BDP-a, produktivnosti i zaposlenosti, smanjenje nezaposlenosti, rast prosečnih zarada, ali i potrošačkih cena i iznosa potrošačke korpe, a takvi trendovi se najavljuju i za ovu godinu.
Prema poslednjim zvaničnim podacima, u Srbiji je zaposleno 1,9 miliona ljudi, a u Savezu samostalnih sindikata Srbije procenjuju da minimalnu zaradu prima najmanje 60.000 radnika.
– Još oko 50.000 zaposlenih prima više od minimalne zarade, a doprinosi im se uplaćuju na "minimalac". Od toga je na šteti Fond PIO i Fond zdravstvenog osiguranja, a najviše radnik kome će sutra kada ode u penziju primanja biti minimalna – tvrdi Ljubiša Nestorović, predsednik Samostalnog sindikata hemije i nemetala Srbije.
Sindikati su prošlog septembra upozoravali da se "minimalac" za 2016. mora povećati, jer spada u red najnižih primanja u regionu – svega 174 EUR. Iza nas su bili jedino Makedonija – sa 131 i Albanija – sa minimalnom zaradom od 149 EUR. U BiH je minimalna zarada iznosila 191, Crnoj Gori 193, Hrvatskoj 396, a u Sloveniji čak 791 EUR. U Bugarskoj, koja je članica EU, minimalac iznosi 184 EUR. Poređenja radi, u Nemačkoj je minimalna zarada 1.473, Holandiji 1.502, Luksemburgu 1.923 EUR...
Iako se razlike u minimalnim platama čine prilično velike, kada se posmatraju prema paritetu kupovne moći, odnosno kada se uzmu u obzir razlike u cenama, upućeni tvrde da je odnos između najmanje i najveće minimalne plate u Evropi 1:4.
Firme:
Ministarstvo finansija Republike Srbije
UGS Nezavisnost Beograd
Vlada Republike Srbije
Republički Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje
Republički fond za zdravstveno osiguranje Beograd
Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije Beograd
Tagovi:
rbije
SSSS
Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost
cena rada
minimalac
potrošačka korpa
Ljubiša Nestorović
Samostalni sindikat hemije i nemetala Srbije
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.