(E Magazin) Migrena - celodnevni bol

MIGRENA BEZ GLAVOBOLJE


Ova „bezopasna“ bolest na godišnjem nivou SAD košta oko 13 milijardi dolara, a zapadnu Evropu oko 10 milijardi evra




Da li Vas je ikada bolela glava? U 99,9 odsto slučajeva, odgovor je „DA”, a to je zapravo procenat svetske populacije ispitanika koji je makar jedanput u životu imalo glavobolju. A od kakve glavobolje Vi patite? Obično je potrebno mnogo reči za opis „nemani”, koja vas često u potpunosti onesposobi za profesionalne, društvene i porodične aktivnosti. Vašem doktoru je svaka nijansa opisa te nemani jako bitna, s obzirom da trenutno poznajemo skoro 400 različitih vrsta glavobolja, od kojih je većina „bezopasna”, mada neke od njih mogu nagovestiti i vrlo ozbiljna oboljenja kao što su tumori mozga, prskanja krvnih sudova mozga…


Celodnevni bol

Skoro 18 tipova migrenskih glavobolja dodatno komplikuje dijagnostifikovanje i same migrene, mada je opšteprihvaćeni stav, često i u stručnim krugovima, da je migrena sasvim obična i bezopasna glavobolja. Sledbenici ovakve tvrdnje su uglavnom oni koji od nje ne boluju. Ali statistika je neumoljiva: od 15 do 18 odsto svetske populacije žena i šest odsto muškaraca boluje od migrene. Najčešće se javlja između 12. i 45. godine života, sa povećanjem broja i intenziteta napada između 35. i 40. godine, upravo u profesionalno najproduktivnijem periodu života. Napadi najčešće traju oko 24 sata, a 53 odsto migrenskih bolesnika u toku intenzivnih glavobolja nisu sposobni da obavljaju svakodnevne aktivnosti. Čak 31 odsto pacijentata je zbog migrenskih ataka izgubilo najmanje jedan radni dan na poslu ili školi u prethodna tri meseca, 51 odsto pacijenata ima smanjenje radne i školske produktivnosti za preko 50 odsto u toku migrenskih napada, a 66 odsto migrenskih bolesnika sa tri i više napada mesečno boluje od depresije. I na kraju, ova „bezopasna” bolest na godišnjem nivou zbog pada kvaliteta života, smanjenja radne produktivnosti ili odsustva sa posla košta SAD oko 13 milijardi dolara, a zapadnu Evropu oko 10 milijardi evra.




Simptomi

Dva najčešća tipa migrene su migrena bez aure i migrena sa aurom. Auru predstavljaju simptomi koji obično prethode i gube se sa početkom migrenske glavobolje i traju od 20 do 60 minuta, a ispoljeni su u vidu zamućenja ili suženja vidnog polja, svetlih tačkica, cik-cak linija pred očima, vrtoglavice, otežanog govora ili trnjenja, ali i slabosti ili oduzetosti jedne polovine tela. Nakon prekida ovih uvodnih tegoba nastupa intenzivna glavobolja koja traje između četiri i 72 sata. Glavobolje su tipične, jednostrane, pulsirajuće, praćene mučninom, povraćanjem, pacijentima obično smeta svetlost, mirisi, buka, a intenzitet glavobolje se pojačava u toku fizičkih aktivnosti. Najčešće su provocirane menstrualnim ciklusom kod žena, alkoholom, umorom, glađu, stresom, klimatskim promenama, specifičnom hranom (čokolada, punomasni sirevi, lešnici, bademi, orasi, suhomesnati proizvodi, voće bogato vitaminom C). Ukoliko postoji i nasledni faktor, ovako opisanu glavobolju nije teško dijagnostifikovati. Međutim, opisane glavobolje mogu trajati i duže od 72 sata i mogu biti vrlo česte, nekada i svakodnevne.



I sama klinička slika može biti neobična, praćena drugim različitim simptomima, te je u tim slučajevima neophodna dopunska dijagnostička procedura, od analiza krvi, pregleda oftalmologa, dopler dijagnostike krvnih sudova, nekada elektroencefalografije, CT-a ili nuklearne magnetne rezonance mozga.


Problem i depresivnost

Aktuelne savremene terapijske procedure i protokoli doneli su znatne novine u uspešnom lečenju migrene. Ukoliko je reč o migreni slabijeg intenziteta, koja se javlja manje od tri puta mesečno, onda se primenjuju isključivo lekovi za prekid glavobolja i to najčešće nesteroidni antireumatici u prvom izboru, ali po potrebi i preparati dihidroergotamina ili triptani, kao lekovi poslednje generacije. Međutim, poseban problem su teški ataci koji su od početka praćeni intenzivnim povraćanjem, a koji se moraju tretirati parenteralno (infuziona ili intramuskularna terapija) u zdravstvenim ustanovama s obzirom da je često potrebna i nadoknada tečnosti. Takođe, neretko se dešava da pacijenti imaju više od tri ataka mesečno, što je uslov za uvođenje preventivne terapijske procedure usmerene u pravcu smanjenja učestalosti napada. Dugogodišnji bolesnici od teških formi migrene su najčešće pacijenti koji imaju hronični duševni bol, koji je primarno ispoljen u depresivnom raspoloženju, te su antidepresivi česti terapijski pratioci.

Timovi lekara različitih specijalnosti, pod patronatom neurologa specijalizovanih za ovu oblast neurologije, uspeli su da standardizuju terapijske i dijagnostičke procedure i kod najtežih oblika migrenskih i drugih vrsta glavobolja do te mere da pacijenti migrenske atake imaju znatno retko ili ih uopšte nemaju, ili su oni u samom početku adekvatno prekinuti. Dakle, i za glavobolju ima leka!


Prekomerna doza

Poseban problem su pacijenti koji neadekvatno sami leče svoje glavobolje ogromnim brojem tableta i rastućim dozama različitih analgetika. Na taj način formiraju posebno težak oblik glavobolje koja se naziva „glavobolja kod prekomerne upotrebe lekova”, koja je često terapijski rezistentna i mora se u cilju specifične detoksikacije i prekidom upotrebe dotadašnjih lekova nekada lečiti i u bolničkim uslovima, u specijalnim centrima za glavobolje koji sada postoje i kod nas, u privatnoj i državnoj praksi.


Piše: mr sci. Med dr Srđan Sretenović
[email protected]


Poziv na pretplatu www.emagazin.co.yu

GSM Public d.o.o. Beograd

migraena

glavobolja

aura

vrtoglavica

oftalmolog

elektroencefalografija

CT

magnetna rezonanca

antireumatik

dihidroergotamin

triptan

duševni bolesnik

depresija

antidepresiv