Sretenje - temelj obnovljene srpske državnosti

(Foto: Ivana Vuksa)

Kada je rađen nacrti Zakona, za državni praznik, trebalo je odrediti događaj koji je nesporan i koji ima tradiciju državnosti. Mešovita stručna komisija brzo se sporazumela i opredelila za Sretenje.

Istoričar Čedomir Antić smatra da je vlast propuštala da naglasi značaj ustanka i prvog ustava ne samo za Srbiju, već za čitav Balkan i da pokuša da veže Srbiju za današnju vlast.

- Građani se u velikoj meri identifikuju sa ovim praznikom, ali je problem u tome što on dolazi posle velikih praznika, pa tako nema onaj intimni značaj koji je imao 29. novembar - kaže Antić.

Prvi srpski ustanak i Sretenjski ustav bili su temelji obnavljanja srpske državnosti u novom veku.

Istoričar Miloš Ković kaže da je prvi srpski ustav iz 1835. godine bio izraz borbe srpskog naroda za samoupravu, za slobodu, za zaštitu od represije i samovolje srpskih vlasti.

- To je početak ustavne evolucije koja će za manje od sto godina dovesti do stvaranja parlamentarne demokratske srpske države - podseća Ković.

Posle donošenja Sretenjskog ustava, Srbija je imala burnu ustavnu istoriju.

Više puta donosila je celovite ustavne tekstove, a dva puta vraćala se primeni starih ustava. Do donošenja poslednjeg 2006. imala ih je šest.

Profesor Beogradske poslovne škole Vladan Kutlešić ukazuje da Srbija do 2006. godine nije imala svoj samostalni ustav, a današnji Ustav važi već 10 godina.

- U istoriji svetske ustavnosti oni koji prate tu statistiku još uvek se drže u granicama prosečne starosti ustava. Smatra se da je prosečna starost čisto statistički 17 godina - navodi Kutlešić.

Pored Nove godine, Praznika rada, Dana pobede i Dan primirja u Prvom svetskom ratu i Dan državnosti spada u državne praznike. Uz grb, himnu i zastavu simbol je države.