Sve manje mangulica u Šumadiji - Stočari odustaju zbog nerazvijenog tržišta
Komentari
(Foto: yamix/shutterstock.com)
Milinko Đed, stočar iz sela Gornja Trnava kod Topole već pet godina u svom gazdinstvu gaji mangulice. Ima oko pedeset grla, a sam ističe da ih je lako gajiti, da predstavljaju rasu koja je jako izdržljiva i da su izuzetno otporne na bolesti. Najveća prednost mangulice u odnosu na ostale rase svinja je kvalitetnije meso, kao i mast.
- Nisu uopšte zahtevne, otporne su na razne bolesti, nemaju šugu, nemaju gliste, a inače meso od njih je odlično, ekstra kvaliteta. Mast nema holesterola, nemaju gliceride i mi u našoj kući ih koristimo za ishranu. Prošle godine kada je bila veća cena za tri i po evra po kilogramu smo prodavali tovljenike. Ljudi uglavnom sa strane dolaze da kupe, nađu nas preko interneta. Ovde u našem okruženju samo smo jednom komšiji prodali jer ovde prodaja nije toliko zaživela - kaže Milinko Đed.
Njegova supruga Julijana zadužena je za ishranu mangulica. Ističe da one mogu da jedu sve, od žira do trave ali da im ipak najviše daje mešane žitarice - kukuruz, ječam i tritikale. Ljudi koji kupuju od njih mangulice često traže i mast koja je i lekovita.
- Komšije ovde nisu zainteresovane zato što ne znaju koliko je ta mast za decu samo korisna, koliko je zdrava. Ljudi su dolazili iz drugih gradova i krajeva da pitaju za lek za decu, za bronhitis i za astmu. Ljudi, da kažem sa strane, su zainteresovani jer znaju, dok ovdašnji ne znaju i kažu da je mangulica mala, ne znaju koliko je korisna - veli Julijana Vasiljević.
U Šumadiji nema mnogo stočara koji drže mangulice, iako je ova rasa za vreme Miloša Obrenovića bila glavna u stočarskoj proizvodnji pa je i sam knez držao veliki broj grla.
- Treba držati ovu rasu svinja. To je autohtona rasa koja ima vrlo pozitivne karakteristike, dakle ona može da opstaje gde druga nijedna rasa ne može i poslužila je za pravljenje, odnosno namenu, da se proizvedu prelazne i plemenite rase svinja. Potražnja nije baš velika iako je za neke stvari izuzetno dobra i za neke proizvode u svinjarskoj industriji, kao što je na primer slanina, koja je kvalitetna. Nikako ne treba ovu rasu ugasiti nego je treba držati kao autohtonu rasu sa naših podneblja - kaže Goran Joksić iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u, Kragujevcu.
Iako je meso kvalitetnije u odnosu na ostale rase svinja, tržište kod nas u Srbiji još uvek nije dovoljno razvijeno. Stočari ukazuju i na to da je potrebno i da se država više uključi kako bi ova rasa opstala i našla dovoljan broj kupaca.
- Nisu uopšte zahtevne, otporne su na razne bolesti, nemaju šugu, nemaju gliste, a inače meso od njih je odlično, ekstra kvaliteta. Mast nema holesterola, nemaju gliceride i mi u našoj kući ih koristimo za ishranu. Prošle godine kada je bila veća cena za tri i po evra po kilogramu smo prodavali tovljenike. Ljudi uglavnom sa strane dolaze da kupe, nađu nas preko interneta. Ovde u našem okruženju samo smo jednom komšiji prodali jer ovde prodaja nije toliko zaživela - kaže Milinko Đed.
Njegova supruga Julijana zadužena je za ishranu mangulica. Ističe da one mogu da jedu sve, od žira do trave ali da im ipak najviše daje mešane žitarice - kukuruz, ječam i tritikale. Ljudi koji kupuju od njih mangulice često traže i mast koja je i lekovita.
- Komšije ovde nisu zainteresovane zato što ne znaju koliko je ta mast za decu samo korisna, koliko je zdrava. Ljudi su dolazili iz drugih gradova i krajeva da pitaju za lek za decu, za bronhitis i za astmu. Ljudi, da kažem sa strane, su zainteresovani jer znaju, dok ovdašnji ne znaju i kažu da je mangulica mala, ne znaju koliko je korisna - veli Julijana Vasiljević.
U Šumadiji nema mnogo stočara koji drže mangulice, iako je ova rasa za vreme Miloša Obrenovića bila glavna u stočarskoj proizvodnji pa je i sam knez držao veliki broj grla.
- Treba držati ovu rasu svinja. To je autohtona rasa koja ima vrlo pozitivne karakteristike, dakle ona može da opstaje gde druga nijedna rasa ne može i poslužila je za pravljenje, odnosno namenu, da se proizvedu prelazne i plemenite rase svinja. Potražnja nije baš velika iako je za neke stvari izuzetno dobra i za neke proizvode u svinjarskoj industriji, kao što je na primer slanina, koja je kvalitetna. Nikako ne treba ovu rasu ugasiti nego je treba držati kao autohtonu rasu sa naših podneblja - kaže Goran Joksić iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u, Kragujevcu.
Iako je meso kvalitetnije u odnosu na ostale rase svinja, tržište kod nas u Srbiji još uvek nije dovoljno razvijeno. Stočari ukazuju i na to da je potrebno i da se država više uključi kako bi ova rasa opstala i našla dovoljan broj kupaca.
Tagovi:
svinje
mangulice
farma svinja
Milinko Đed
selo Gornja Trnava
Julijana Vasiljević
Goran Joksić
Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Kragujevac
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.