NavMenu

Sve manje mangulica u Šumadiji - Stočari odustaju zbog nerazvijenog tržišta

Izvor: RTV Utorak, 09.02.2016. 08:29
Komentari
Podeli
(Foto: yamix/shutterstock.com)
Mangulice su se nekada najviše gajile u centralnoj Srbiji, kada je stočarstvo predstavljalo glavni vid proizvodnje. Danas u Šumadiji ima svega nekoliko stočara koji u svojim gazdinstvima drže mangulice. Meso i mast ovih svinja je izuzetnog kvaliteta, ali i pored toga u Srbiji je nedovoljno razvijeno tržište, što utiče i na broj odgajivača.
Milinko Đed, stočar iz sela Gornja Trnava kod Topole već pet godina u svom gazdinstvu gaji mangulice. Ima oko pedeset grla, a sam ističe da ih je lako gajiti, da predstavljaju rasu koja je jako izdržljiva i da su izuzetno otporne na bolesti. Najveća prednost mangulice u odnosu na ostale rase svinja je kvalitetnije meso, kao i mast.

- Nisu uopšte zahtevne, otporne su na razne bolesti, nemaju šugu, nemaju gliste, a inače meso od njih je odlično, ekstra kvaliteta. Mast nema holesterola, nemaju gliceride i mi u našoj kući ih koristimo za ishranu. Prošle godine kada je bila veća cena za tri i po evra po kilogramu smo prodavali tovljenike. Ljudi uglavnom sa strane dolaze da kupe, nađu nas preko interneta. Ovde u našem okruženju samo smo jednom komšiji prodali jer ovde prodaja nije toliko zaživela - kaže Milinko Đed.

Njegova supruga Julijana zadužena je za ishranu mangulica. Ističe da one mogu da jedu sve, od žira do trave ali da im ipak najviše daje mešane žitarice - kukuruz, ječam i tritikale. Ljudi koji kupuju od njih mangulice često traže i mast koja je i lekovita.

- Komšije ovde nisu zainteresovane zato što ne znaju koliko je ta mast za decu samo korisna, koliko je zdrava. Ljudi su dolazili iz drugih gradova i krajeva da pitaju za lek za decu, za bronhitis i za astmu. Ljudi, da kažem sa strane, su zainteresovani jer znaju, dok ovdašnji ne znaju i kažu da je mangulica mala, ne znaju koliko je korisna - veli Julijana Vasiljević.


U Šumadiji nema mnogo stočara koji drže mangulice, iako je ova rasa za vreme Miloša Obrenovića bila glavna u stočarskoj proizvodnji pa je i sam knez držao veliki broj grla.

- Treba držati ovu rasu svinja. To je autohtona rasa koja ima vrlo pozitivne karakteristike, dakle ona može da opstaje gde druga nijedna rasa ne može i poslužila je za pravljenje, odnosno namenu, da se proizvedu prelazne i plemenite rase svinja. Potražnja nije baš velika iako je za neke stvari izuzetno dobra i za neke proizvode u svinjarskoj industriji, kao što je na primer slanina, koja je kvalitetna. Nikako ne treba ovu rasu ugasiti nego je treba držati kao autohtonu rasu sa naših podneblja - kaže Goran Joksić iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u, Kragujevcu.

Iako je meso kvalitetnije u odnosu na ostale rase svinja, tržište kod nas u Srbiji još uvek nije dovoljno razvijeno. Stočari ukazuju i na to da je potrebno i da se država više uključi kako bi ova rasa opstala i našla dovoljan broj kupaca.

Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.