Plastika košta kao zlato - Koliko banke u Srbiji naplaćuju zamenu izgubljene platne kartice?

O tome da platnu karticu treba čuvati kao oči u glavi a podatke o PIN-u ne poveravati nikome, naši ljudi dosta znaju, budući da je prošla već decenija otkako su se platne kartice, i kreditne i debitne, odomaćile na srpskom tržištu.

Problemi nastaju kada se plastični novac izgubi. Klijenti znaju da moraju da obaveste banku, urade blokadu računa i da snose posledice. A kada se sve okonča, obično sledi vađenje nove kartice ili više njih. Taj trošak različit je od banke do banke: može biti besplatno, ali i koštati klijenta od nekoliko stotina dinara do nekoliko hiljada. Tarife su različite, a svi "gubitnici" treba da znaju da banke izrada nove kartice, sa sve podacima klijenta, ne košta više od dve stotine dinara – štamparske kuće koje to rade u Srbiji toliko naplaćuju.

Šta očekuje klijenta kada dođe u banku sa zahtevom za izdavanje nove kartice, a pre roka isteka?

Prema istraživanju "Dnevnika", to će najviše koštati klijente Societe Generale banke i Sberbanke. Ukoliko su izgubili "masteratu" Societe Generale banke,a žele novu i ispunjavaju uslove, klijenti će morati da izdvoje čak 2.500 dinara. Obične debitne kartice su jeftinije – nova staje 1.200 dinara.

U centrali banke kažu i da se može napisati molba pa će nadležni razmortiti da klijentu snize te troškove. Nešto malo jeftiniji su prema gubitnicima u Sberbanci. Tu izdavanje debitne kartice pre roka staje 1.200 dinara, a kreditne 1.500. To nije jedini trošak – klijent plaća još 300 dinara po kartici za novi PIN.

Koliko "Dnevnik" saznaje od Alpha banke, oni kod izdavanja izgubljene kartice ne prave razliku po vrsti i nameni. Blokada plus izdavanje nove kod njih staje 800 dinara.U Erste banci takođe nema specifikacije. Taj trošak klijent će platiti 300 dinara po kartici, bez obzira na vrstu, kreditna ili debitna.

Za obnavljanje izgubljene kartice u Intesi se ne plaća ništa, ali se blokada računa plaća 400 dinara po kartici za onu koja je netragom nestala, bez obzira na vrstu. Za klijente bi bilo dobro da ih ne gube jer su mogućnosti zloupotrebe velike.

Osim toga, karticu treba čuvati i od drugih oštećenja, kao što je recimo prosipanje vruće kafe po njoj što joj promeni oblik pa postane neupotrebljiva. Ne treba je davati ni deci da se s njom igraju jer posle te zabave često završi u delovima pa opet treba nova. A pri otvaranju računa i dobijanju kartice nije loše raspitati se o pomenutom trošku jer su banke, po Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga, obavezne da klijenta o tome obaveste.

Kreditnih milion i po

Kreditni biro Udruženja banaka Srbije vodi evidenciju o broju kartica i on iz meseca u mesec varira. Debitnih nema u evidenciji, a kreditnih je oko milion i sto hiljada. Plastični novac dobro dođe da se potroši "minus" ili da se kupi roba ili usluga veće vrednosti a trošak razbije na rate.

Udruženje banaka Srbije

Kreditni Biro Udruženja Banaka Srbije Beograd

Banca Intesa a.d. Beograd

JUBANKA A.D. BEOGRAD

OTP banka Srbija a.d. Novi Sad

Naša AIK Banka a.d. Beograd

Udruženje banaka Srbije kreditni biro

banke u Srbiji

zamena platne kartice

banka Inteza

Alfa banka

Alpha Bank

Societe Generale banka Srbija

Sberbank Srbija

Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga

izgubljene platne kartice

oštećene platne kartice

korišćenje platnih kartica

kreditne kartice

elektronsko plaćanje

plaćanje karticom