Ovo su Švajcarci uradili sebi - Kako je privredu promenila prošlogodišnja odluka Švajcarske o promeni politike povezanosti franka i evra?

Pre tačno godinu dana, švajcarska centralna banka odjednom je promenila politiku čvrste povezanosti franka s evrom.

To je izazvalo pravi šok u švajcarskoj privredi, a posledice se osećaju i dan-danas

Bila je to prava eksplozija na tržištu kapitala: u četvrtak 15. januara 2015, tačno u 10 časova i 30 minuta, Narodna banka Švajcarske (SNB) obustavila je fiksni kurs švajcarskog franka prema evru. Vrednost "švajcarca" odletela je nebu pod oblake i za samo par minuta vrednost mu je porasla za 15 procenata.

Čitave tri godine švajcarska centralna banka uporno je intervenisala na menjačkom kursu i starala se o tome da evro vredi najmanje 1,20 švajcarskih franaka. Razlog za te intervencije bila je briga za švajcarsku privredu: trebalo je da proizvodi i usluge iz Švajcarske ostanu cenovno konkurentni na svetskom tržištu. Sve do tog dana, uprava SNB uporno je tvrdila da će se taj minimalni kurs držati "po svaku cenu".

Ali ta "svaka cena" prilikom otkupljivanja evra postala je jednostavno suviše visoka. Nije bilo drugo izlaza osim da se "zgazi na kočnicu" i prestane s intervencijama. Nakon te odluke, evro je već istog dana izgubio prema franku i do 30 odsto na vrednosti, a kao "kolateralna šteta" pao je na rekordno nizak nivo i prema dolaru u poslednjih 11 godina.

Reč godine

Međutim, sve to i te kako je koštalo i švajcarsku privredu: indeks vrednosti deonica na švajcarskoj berze takođe je potonuo za 8,7 odsto – a to je pad kakav se nije video u poslednjih četvrt veka, drugi po veličini u istoriji švajcarske berze. Skup franak značio je to da će švajcarske banke i njihove mušterije morati da pretrpe ozbiljne gubitke.

Švajcarskoj taj događaj zovu Frankenšok – što je čak izabrano i kao reč godine u toj alpskoj državi. Posledice tog šoka osećaju se sve do danas i zabrinutost za švajcarsku industriju i turizam je opravdana.

- Prvo je najteže prošla maloprodaja - objašnjava Kristijan Apelt, stručnjak za Švajcarsku u Pokrajinskoj banci Hesen-Tirningen.

- Mnogo Švajcaraca odlazilo je u kupovinu u Nemačku jer je tamo odjednom sve postalo mnogo jeftinije. Isto važi i za susednu Francusku i Italiju koje su postale još jeftinije za građane Švajcarske.

Osetili su mnogi

I u drugim privrednim granama uskoro su se osetile posledice, vremenom gotovo svude: švajcarska mašinogradnja, elektro i metalska industrija su od tog "šoka" do novembra prošle godine zabeležili pad izvoza od 6,8 procenata. Prema ispitivanjima centralne banke, dobit čak 87 odsto švajcarskih preduzeća pala je kao žrtva da bi se spasila konkurentnost.

- Ima, kažu, i firmi koje su premestile proizvodnju van Švajcarske jer je proizvodnja u domovini postala mnogo skuplja - kaže Apelt.

Rast vrednosti franka skupo je koštao Švajcarsku. Izraženo u konkretnim brojkama: za Švajcarsku izuzetno važan sektor turizma prošle godine zabeležio je pad od 13 odsto, ukupan privredni rast je 2015. bio samo 0,7 odsto – poređenja radi on je 2014. iznosio čak 1,9 procenata. Jedino je švajcarsko tržište rada ostalo relativno stabilno: stopa nezaposlenosti je 2014. bila 3,2 odsto da bi se u godini "šoka švajcarca" popela na samo 3,4 procenta – što je, prema ekonomskim kriterijumima, još uvek stanje pune zaposlenosti o kojem skoro sve druge zemlje Evrope mogu samo da sanjaju.

Narodna banka u dubokom minusu

Narodna banka Švajcarske je za 2015. godinu morala da objavi gubitak od 23 milijarde franaka – trenutno nekih 21,2 milijarde evra. Razlog za to nije bio samo rast vrednosti franka, već i iznenadni pad vrednosti zlata.

Ipak, poslednjih meseci je i evru i dolaru porasla vrednost u odnosu na franak, pa je tako i gubitak ispao manji nego što se prošlog leta strahovalo. Na kraju prvog polugodišta 2015, SNB je računala s gubitkom od preko 50 milijardi franaka zbog rasta vrednosti "švajcarca". - Centralna banka se zbog toga relativno dobro izvukla, a ponegde je čak ostvarila i dobit - kaže Apelt.

Nije bilo tako davno kada su investitori iz čitavog sveta bar deo svog kapitala tradicionalno držali u francima – Švajcarska jeste ekonomski i politički stabilna zemlja, ali taj deo je oduvek bio kud i kamo veći od privrednog potencijala same zemlje. U nemirnim vremenima krize na tržištu kapitala, švajcarski franak tražio se još i više. Tako je nakon 2008. vrednost franka beležila rekord za rekordom, sve dok tamošnja centralna banka nije uvidela da to previše košta švajcarsku privredu i vezala franak sa vrednošću evra.

"Šokova je svima dosta"

Švajcarski franak je, naravno, još uvek na ceni, ali on više nije u toj meri utočište u nemirnim vremenima. Takva vremena imamo i sad – krah vrednosti na berzama u Kini, napetosti između Saudijske Arabije i Irana – ali sve jedva da se odrazilo na vrednost franka. Ta valuta ostaje relativno stabilna i vrednost evra oscilira između 1,08 i 1,09.

- Efekat te klasične valute u kriznim vremenima koji smo videli poslednjih decenija, više nije toliko očigledan - smatra stručnjak za švajcarsko tržište nemačke banke Apelt. On je ipak uveren da nikome nije previše stalo da "trese" tu stabilnost i da će odnos evra i franka u 2016. uglavnom ostati isti.

Narodna banka Švajcarske

SNB

odnos frnka i evra

švajcarski franak

švajcarski franci

privreda u Švajcarskoj

Frankenšok

Kristijan Apelt

Pokrajinska banka Hesen Tirningen