Ekološki problemi u Novom Sadu - Otpadne vode će Dunav zagađivati najmanje još 16 godina
Komentari
Proteklih meseci je nebrojano puta iz kanalizacionog ispusta na Beogradskom keju kod Žeželjevog mosta ispuštana crvena, potom plava, zatim bordo-braon, a na kraju i zelena tečnost u Dunav. Niko i dalje nije odgovarao, niti je šta preduzeto, dok su grad i pokrajina prebacivali odgovornost jedni na druge.
Pokrajinski sekretar za zaštitu životne sredine Slobodan Puzović kaže da, osim što nam je zakonska regulativa problematična, problem predstavlja i nepostojanje obaveze ugradnje prečistača koji su inače veoma skupi.
- Kada neko hoće da osnuje novu fabriku ili postrojenje, onda mora u startu da poštuju zakone i da ima odgovarajuće prečistače i ne sme da zagađuje životnu sredinu iznad dozvoljenih limita. Međutim, kada imamo nasleđene stare fabrike sa starim tehnologijama, njima je dozvoljeno da i dalje zagađuju životnu sredinu, samo uz obavezu da imaju program prilagođavanja do 2032. godine. To je sve namešteno zbog toga da ne bi taj vlasnik, zato što mora da uloži nekoliko miliona evra u prečistače, morao da otpusti radnike ili zatvori fabriku. Dakle, zarad očuvanja radnih mesta i fabrika i dalje je dozvoljeno zagađenje životne sredine - objašnjava on.
Pomoćnik pokrajinskog sekretara iz sektora za inspekcijske poslove Dušan Pajkić kaže da se u spomenutom slučaju na Keju nije reagovalo pravovremeno, jer su inspekcije poslednje obaveštene. Puzović dodaje da je preventivno moguće delovati jedino kada bi pokrajinska, gradska i komunalna inspekcija redovno obilazile mesare i klanice.
- Pored nedorečenosti u zakonu, država nije sistemski rešila pitanje šta i ako se utvrdi da neko ispušta nedozvoljenu materiju, šta se dalje preduzima osim što će mu naplatiti kaznu. Pokrajinska inspekcija reaguje po prijavi zagađenja vode, ali bitno je i vreme uzimanja uzorka za šta sekretarijat nije nadležan, već Institut za javno zdravlje, a sam mehanizam uzorkovanja nedovoljno je razvijen - ističe Puzović.
(Foto: Ivana Vuksa)
Zbog evidentne nesaradnje i nemoći nadležnih da išta preduzmu, jasno je da neki zagađivači koriste priliku da direktno u Dunav ispuštaju štetne materije, a Zakon ih štiti da još 16 godina mogu slobodno da zagađuju.
- Garancije da se to neće ponovo dogoditi nema. Pošto je ostavljen taj rok do 2032, svima su ruke vezane. Ne možete nekom da kažete da mora nešto da uradi u roku od dve godine, kada će on odgovoriti "izvini, uredba kaže do 2032.", a mi moramo da poštujemo zakon - jasan je Pajkić.
U nekoliko javnih debata o ovoj temi tokom prošle godine insistiralo se da se rokovi za stara, odnosno postojeća postrojenja znatno skrate, da država ponovo aktivira Fond za zaštitu životne sredine i pomogne da se izgrade prečistači za otpadne vode, a da one fabrike koje u narednom periodu ne mogu to da ostvare jednostavno budu zatvorene. Ipak, na sve to će se čekati sve do 2032. godine, što znači da ćemo još 16 godina nemo posmatrati zagađenje otpadnim vodama.
Firme:
Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine Novi Sad
Institut za javno zdravlje Vojvodine
Grad Novi Sad
Fond za zastitu zivotne sredine Republike Srbije
Tagovi:
Beogradski kej u Novom Sadu
Slobodan Puzović
zagađenje životne sredine u Novom Sadu
Dušan Pajkić
zagađenje vode u Novom Sadu
Institut za javno zdravlje
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.