(Evropa) Neobična venčanja u Srbiji

Budući da su najromantičnije trenutke doživeli u beogradskom zoo-vrtu, Barbara i Dragoljub Radin odlučili su da na ludi kamen stanu upravo tamo. Uz laganu pop muziku, da ne uznemire životinje, ušetali su u kavez s lavovima da ovekoveče trenutak venčanja.

- Mada smo bili u nedoumici da li da odustanemo jer lavovi nisu večerali, uveli smo i kumove – smeje se Barbara Ćeć-Radin. – Oboje slično razmišljamo i ne volimo da se vezujemo za običaje, tako da svadbu nismo hteli da zakažemo za vikend, niti veliko slavlje, ali jesmo intimnu ceremoniju u kafiću Tigar, između kaveza za slonove i foka. I zaista smo na kraju imali nesvakidašnju svadbu, kakvu niko nije imao.

TREND
Oni nisu jedini par koji je sudbonosno da izgovorio na neobičnom mestu. Gordana Zorić, matičarka Opštine Stari grad, koja ih je venčala, kaže da je za 16 godina karijere spojila više od 7.000 mladenaca i doživela najrazličitija iskustva, pogotovo u poslednjih nekoliko godina. Sale odavno nisu popularne, ljudi se venčavaju u kafićima, na splavovima i brodićima, na Košutnjaku, Adi Ciganliji, u Botaničkoj bašti...

Sve je više onih koji žele da se ozakone samo u prisustvu kumova i roditelja, pripreme ručak za rodbinu, a uveče se provesele s društvom. Prolazi vreme u kom je tradicija bila neprikosnovena.

Jedan par je venčala na aerodromu. Bilo je to, u stvari, iznenađenje, jer je mladić mislio da samo prati svoju devojku na put u Indoneziju.
- Svi se pozdravljaju i u jednom trenutku ona objavljuje da će se udati. Pošto sam stajala neprimetno sa strane, samo sam se približila i rekla da sam i ja zbog toga tu. Mladoženja u šoku. Posle me je izljubio, kaže da ga je devojka dobro iznenadila jer ju je prosio nekoliko puta, ali se ona nećkala. U sekundi su se stvorile konfete, torta, šampanjac...

Ipak, najinteresantnije venčanje organizovano je u bazenu, a na pozivnicama je bilo naglašeno da gosti ponesu kupaće kostime – kaže matičarka.
U sećanju joj je ostalo i ono na koje je mlada padobranom skočila sa 3.000 metara u naručje izabranika pred oltarom, kao i par ronilaca koji su sudbonosno da izgovorili roneći u jezeru Ade Ciganlije.

- Htela sam da uđem u vodu, ali sam odustala, jer me ne bi čuli na obali. Venčavali su se i na klizaljkama u ledenoj dvorani Pionir, a u poslednje vreme sve više žele da to bude na poslu. Tako su dvoje hirurga na svečani čin stigli pravo iz operacione sale – otkriva matičarka.

Na teritoriji ove gradske opštine dosad se svake godine venčavalo oko hiljadu parova, a sada već imaju zakazanih 1.200, što znači da će ih do kraja godine biti bar 2.000, možda i zbog toga što ne naplaćuju venčanja, čak ni kad matičar izlazi na teren.

- Venčanja se obavljaju svakodnevno, subota više nije udarni termin, mada i dalje vodi sa 28 venčanja u proseku koliko ću obaviti ove nedelje. Stariji mladenci su posebno dragi. Najstariji mladoženja je imao 93 godine i živeo još tri godine posle venčanja – otkriva Zorićeva.

Dešavale su se i čudne situacije. Pored već uobičajenog nećkanja i premišljanja, dešavalo se da se, posle pitanja ”Ima li neko nešto protiv...?”, ipak neko odazove. Desilo se i da, kada je pitala mladoženju da li pristaje da stupi u brak, on zatraži mobilni da pozove mamu da pita za dozvolu. "Da, dobro, može za nekoliko dana”, kaže on. Svatovi zaprepašćeni, mlada guta knedle. No, mladoženja se samo šalio.

- Anu Sofrenović i Dragana Mićanovića venčala sam na žurci u klubu, tačno u ponoć. Poženila sam i sve savetnike u vladi – kaže ona.

Uprkos ratovima i političkoj situaciji, i dalje ima dosta venčanja između državljana bivših jugoslovenskih republika. Ni brakovi sa strancima ne zaostaju, najbrojniji su s Ruskinjama i Ukrajinkama, a bilo je i Irkinja i Indonežanki koje su se venčale za Srbe.

- Sećam se da su se Amerikanac i Srpkinja venčali u Sabornoj crkvi, pa se odvezli čezama u Hajat na zabavu. Naše devojke se najčešće udaju za Grke, a primetila sam da Nemci najčešće žene Romkinje – kaže Zorićeva.

Razlika u godinama više nije prepreka. Muškarci su u prednosti, bar prema broju sklopljenih brakova s devojkama mlađim deset i više godina, ali i žene sve češće odlučuju da imaju mlađanog muža, bez obzira na razliku od 15 do 30 godina. Muškarci na tu “ravnopravnost” ponekad uzvrate tako što uzmu ženino prezime.
RAZVODI
Kada ljubav ne potraje, često nema saveta od najbližih, iz straha od osude. U Savetovalištu za brak i porodicu Gradskog centra za socijalni rad više od 15 kliničkih psihologa, socijalnih radnika i pedagoga trude se da porodičnom terapijom povrate narušene odnose. Najveći broj klijenata su mladi na početku braka i parovi s malom decom, kaže klinički psiholog, bračni i porodični psihoterapeut Maja Žegarac.

- Dolaze nam iz svih društvenih slojeva, a u poslednje vreme povećan je broj takozvanih novih bogataša. Opterećenost poslom i zaradom dobija razmere koje ugrožavaju opstanak porodice, ne u ekonomskom smislu, već se izgubi bliskost – kaže Žegarac.

Poništenja braka ima gotovo u istom broju kao i venčanja. Prema najnovijim podacima, od deset sklopljenih brakova, čak sedam se nađe pred sudom za razvod, i to uglavnom oni do sedme ili posle 15-godišnjice. Mnogi pomoć pronalaze u Centru, jer je razvod specifičan proces reorganizovanja porodice, čak i kad je sporazumno postignut i pažljivo vođen. Fenomen smanjenja stopa razvoda tokom teških društvenih kriza pa potom znatnog skoka u periodu društvenog oporavka, dobro je poznat i u svetu i kod nas.

U kancelariju sudije Maje Marinković svakodnevno stiže po četiri zahteva za razvod, a godišnje blizu hiljadu. Žene se na razvod odluče zbog nepoštovanja ili nasilja, a muškarci zbog uplitanja porodice. Dok obrazovane ili žene koje su materijalno sigurne podnose zahtev olako, one koje nemaju školu ili novac ni nasilje neće oterati. Posle prvog incidenta sklone su da optuže sebe, minimalizuju problem ili se stide da o tome govore.

- Ako je reč o sporazumnom razvodu, postupak se završava za mesec dana. Najteža situacija je u porodičnim domaćinstvima gde je žena bila domaćica, pa se podrazumeva da nema nikakva prava. Obično smatraju da bi bračni drug koji se doselio trebalo i da se iseli – kaže sudija Maja Marinković i otkriva da se dešavalo da stariji bračni parovi, koji su godinama živeli skladno, pod stare dane zbog sitnice odluče da se raziđu.

- Bilo je slučajeva da su se posle razvoda izljubili i otišli na kafu. Neki su se i pomirili. Sećam se da su najstariji bračni drugovi koji su došli da se razvedu imali po 80 godina. Pitala sam ih zašto to žele u starosti, kad treba da pomažu jedno drugom? Objasnili su da imaju takve probleme da im je jedini izlaz rastava. Pokušavala sam da ih pomirim i – uspela sam – priča naša sagovornica.

Nije retkost da se supružnici venčaju posle kraćeg poznanstva, pa se nakon toga ne vide godinama. Čak i zaborave na brak, sve do dana kad požele da s nekim drugim ozvaniče vezu. Ima parova koji su nekoliko puta bili u braku sa istom osobom. Žene se češće žale sudu za preljubu, jer je muškarce uglavnom sramota da priznaju da ih supruga vara.
Sudija Marinković kaže da je najkraći brak koji su razveli trajao mesec dana, te da nisu mnogo stabilni ni brakovi koji su plod dugih mladalačkih veza. Takvi razvodi su najnaporniji, kaže sudija, jer u sudnici kažu onom drugom u lice ono što su smišljali godinama.

Brojke i slova

* Za venčanje je potrebno nekoliko stotina dinara za dokumenta, zakazati nedelju-dve ranije. Iznajmljivanje opštinske sale košta 230 dinara, a dolazak matičara na teren do 2.000 dinara.
* Porodični zakon Republike Srbije, kojim je pojačana zaštita dece donet je pre dve godine, a iste godine uveden je termin Bračni ugovor (mnogima poznatiji kao “predbračni”), koji se sklapa na početku ili za vreme trajanja braka i bavi se podelom imovine. U Srbiji se ovo pravo retko ostvaruje.
* Razvod košta 1.800 dinara za tužbu i 1.800 za presudu. Ako je neophodan i advokat, ta suma se uvećava.
* Protiv nasilja u porodici uvedena je mera iseljavanja vlasnika stana u kom ostaje da živi zlostavljani supružnik narednih godinu dana ili više, dok se ne okonča razvod. Zakon je posebno rigidan kad je ugrožen staratelj dece.
* Roditelj kome su poverena deca može da traži pravo stanovanja u nepokretnosti supružnika sve do detetovog punoletstva, a ako imaju više dece, onda do punoletstva najmlađeg.

Kolektivno da

Kolektivno venčanje prvi put je održano 1999. godine, pod pokroviteljstvom Opštine Stari grad. Od njih 19, dosad se samo jedan par razveo. Ove godine u maju Opština Savski venac je prvi put organizovala Svadbu za maštanje, na kojoj je ozvaničila brak čak 100 parova. Motiv kolektivnih venčanja je popularizacija tradicionalnih vrednosti, kao i pomoć mladim ljudima u materijalnom i organizatorskom smislu. Pomogli su im s dokumentima, nevestama poklonili venčanice i frizuru, mladoženjama odela. Posle svečanog čina upriličen je ručak u jednom od restorana u Skadarliji, a parovi iz unutrašnjosti bili su smešteni u hotelu Union. Burme su dobili po povlašćenim cenama, a bilo je i poklona kojim ih je darovala Skupština grada.

Ljubav pod stare dane

Da postoji prava ljubav koja odoleva vremenu pokazuju Olga i Cadik Danon. Upoznali su se u oktobru 1949. na fakultetu u Beogradu, na koji je ona tek stigla iz rodnog Novog Sada, a on iz Sarajeva.

- Idem ja hodnicima, posmatram brucoše i ugledam – nju! Stao sam kao ukočen. Bila je takva lepota, a ni ja nisam bio za bacanje – šeretski će Cadik.

Imala je 19, on 27 godina kad su počeli da se zabavljaju. Veza je potrajala dve godine, dok im njena drugarica nije pomrsila konce. Morali su da se viđaju svaki dan, jer su radili isti posao, ali su nastavili svoje živote. On se venčao, dobio ćerku, pa razveo. Potražio je Olgu, ali je ona tad bila udata i imala sina. Dok je ona ostavila muža on se ponovo oženio i dobio još jednu ćerku. I ona se udala. Ni ti brakovi nisu potrajali.

Životni putevi su im se razdvojili do 1995, kada ga je videla na televiziji u jednoj emisiji. Potražila ga je, i nastavili su vezu prekinutu pre nekoliko decenija. On je imao 75, a ona 67 godina.

- Posle dva bračna brodoloma, u 46. godini sam odlučio da neću više da se ženim, ali Olga mi je uvek bila na pameti. I nisam hteo, sve dok se nije dogodilo da se sretnemo i da ona bude slobodna. Tako smo se i venčali 1998. godine i, evo, do danas smo zajedno – kaže Danon pomalo suznih očiju i dodaje:

- Neshvatljivo je koliko smo skladan par. Nikad se nismo posvađali. Zreli smo, imamo iste želje, misli, reči – sve!

poziv na pretplatu na nedeljnik - www.evropanedeljnik.co.yu