Siva ekonomija odnese 400 mil EUR - Država u akciji sprečavanja šverca akcizne robe

Budžet Srbije svake godine izgubi skoro 400 mil EUR u sivoj ekonomiji, prema podacima Poreske uprave i Ministarstva finansija, što znači da se oko 30% ukupne ekonomije nalazi u sivoj zoni.

Akcize na duvan, alkohol i gorivo, pored poreza, donose najveće prilive u budžet i zbog toga je sprečavanje šverca te robe došlo u žižu aktivnosti Vlade Srbije i ministarstava unutrašnjih poslova, pravde i finansija u borbi protiv sive ekonomije.

Vlada je u leto 2014. objavila odlučnu borbu protiv sive ekonomije i od tada je, sudeći prema svakodnevnim informacijama o zaplenama proizvoda prilikom pokušanja njihovog ilegalnog unosa u zemlju, postigla značajne rezultate u sferi sprečavanja šverca akcizne robe.

Od početka 2014. do oktobra 2015. godine, prema podacima Poreske uprave, podnete su 524 krivične prijave za krivično delo nedozvoljenog prometa akciznih proizvoda. Zaplenjeno je više od 110 tona duvana i preko 500 hiljada paklica cigareta.

Doneta je i prva presuda za šverc duvana u oktobru 2015, kada je Specijalni sud osudio Senada Plojovića na dve i po godine zatvora zbog udruživanja radi vršenja krivičnog dela krijumčarenja, kao i na novčanu kaznu od milion dinara zbog šverca cigareta. Tom odlukom suda, od okrivljenog je oduzeto ukupno 7.500 paklica cigareta bez akciznih markica.

Ipak, u periodu od 2014. do oktobra 2015, prema podacima Poreske policije, čak dve trećine krivičnih prijava zbog nedozvoljenog prometa akciznih proizvoda je odbačeno, a dodatni problem stvara i sporost u rešavanju predmeta.

Poreska policija je u cilju prevazilaženja tih problema targetirala izmenu člana 176. Zakona o poreskoj administraciji, s ciljem da se pored onoga ko prodaje švercovanu robu, krivična prijava podnosi i protiv onih koji je nabavljaju radi stavljanja u promet.

Ministarstvo pravde je stoga iniciralo pred Vladom Republike Srbije donošenje Strategije istraga finansijskog kriminala, čiji je jedan od oblika i siva ekonomija. U sklopu podizanja kapaciteta srpskog pravosuđa, planirana je i specijalizacija sudija i tužilaca za određenu vrstu krivičnih dela - finansijski kriminal, krivična dela protiv privrede, koruptivna krivična dela, putem dodatnih edukacija, kroz Pravosudnu akademiju i posebne programe.