Najbogatijih 100 "teško" koliko i pola Srbije - Ubrzano ekonomsko raslojavanje društva

Ubrzano raslojavanje srpskog društva se nastavlja, pa se može zaključiti da 100 najbogatijih pojedinaca i njihovih porodica poseduje više bogatstva nego polovina stanovništva - kaže za "Novosti" Nada Novaković, naučni saradnik na Institutu društvenih nauka.

Ona napominje da je opšti trend u svetu da se povećava bogatstvo bogatih, a siromaštvo siromašnih građana. Na to ukazuju svi podaci zvanične statistike Svetske banke, Eurostata i pojedinih zemalja.

- Kao svuda u svetu, najbogatijima ide u prilog i politika poreza, subvencija i svakojakih materijalnih i nematerijalnih privilegija. Većina siromašnog stanovništva tone dublje u siromaštvo - naglašava Novaković.

Prema njenim rečima, dosadašnje mere socijalne politike za ublažavanje siromaštva u Srbiji su bile parcijalne, nedovoljne i diktirane pritiscima spolja, tako da nisu mogle da "ugase" glavne izvore siromaštva.

Kako objašnjavaju u Republičkom zavodu za statistiku, relativna linija siromaštva u našoj zemlji je 13.408 dinara za jednočlano domaćinstvo, dok je za tročlanu porodicu prag rizika od siromaštva 24.134 dinara, a za četvoročlanu 28.156 dinara.

U Srbiji ima oko 200.000 siromašne dece, od čega 100.000 živi u dubokom siromaštvu - navodi Novaković.

- Što je broj članova njihovih porodica veći, obrazovanje i zaposlenost roditelja niža, to je i siromaštvo dece trajnije i teže. Najstariji građani su zvanično manje ugroženi. Među njima ima i 300.000 starih ljudi bez ikakvih prihoda.

Dr Vladimir Krulj, savetnik ministra za evrointegracije i vanredni profesor univerziteta u Luvenu u Belgiji, napominje da je na broj ljudi koji žive na granici siromaštva u Srbiji uticalo više faktora.

- To je propadanje velikog broja preduzeća i gubljenje radnih mesta, posebno u industriji, kako tokom vremena sankcija i ratova, tako i tokom procesa tranzicije i loših efekata privatizacije - kaže profesor Krulj.

- Sve je to dovelo do pada zaposlenosti, a samim tim i primanja stanovništva, što se odrazilo i na broj građana koji žive na ivici siromaštva. Treba uzeti u obzir i negativan uticaj globalne finansijske i ekonomske krize koja je ozbiljno pogodila i našu ekonomiju.

Što se tiče broja bogatih, profesor Krulj smatra da je njegov rast u poslednjih godinu dana više posledica boljeg poreskog zahvatanja, nego nekakve preraspodele bogatstva u našem društvu. Napominje da je veći broj registrovanih "bogataša" pre svega posledica reformskih zahvata u segmentu poreske politike.

- Svedoci smo da je sve veći obim svetskog bogatstva u rukama sve manjeg broja ljudi, što je posledica pre svega globalizacije svetske ekonomije i sve veće dominacije velikih multinacionalnih korporacija i bankarskih giganata - objašnjava Krulj.

Institut društvenih nauka Beograd

Svetska Banka-WB Beograd

Eurostat Luxembourg

Republički zavod za statistiku

Nada Novaković

linija siromaštva

rizik od siromaštva

Vladimir Krulj

univerzitet Luven

gubljenje radnih mesta

poreske olakšice

poreska politika

globalizacija ekonomije