Kinezi žele da premoste Boku Kotorsku - "Projekat stoleća" povezuje Tivat i Herceg Novi

Davno najavljivani "projekat stoleća" - premošćavanje obala Boke Kotorske - po svoj prilici mogao bi da, ipak, dođe na "dnevni red". Kinezi, koji su započeli gradnju prvog auto-puta u Crnoj Gori, iskazali su proteklih dana u razgovorima s crnogorskim premijerom i njegovim saradnicima, interesovanje za modernizaciju Luke Bar, hidropotencijal države, ali i za izgradnju mosta koji će povezati tivatsku i hercegnovsku stranu zaliva "neveste Jadrana".

Most, čija izgradnja je bila naročito aktuelna u vreme nakon zemljotresa 1979. godine, kada je bilo para ali su pošle na "drugu stranu", skratio bi put oko zaliva za tridesetak kilometara i "ukinuo" trajekte koji su naročito tokom sezone "usko grlo" ovdašnjeg turizma.

Ideja je "vaskrsla" i pre više od desetak godina, kada se krenulo u konkretne akcije. Idejni projekat za gradnju mosta između rtova Opatovo u tivatskoj opštini i Sveta Nedelja na hercegnovskoj strani, uradili su Slovenci. Rešenje firme "Gradis" bilo je najbolje na međunarodnom konkursu. Prema tom projektu most bi bio dug 960 metara, predviđeni su pristupni putevi s obe strane, imao bi dva "pilona", a visina bi na sredini iznosila 53,5 metara, što je dovoljno za velike brodove koji ulaze u kotorsku i risansku luku. Autori su kazali da bi se most uklopio u ambijent Boke i bio jedan od najmarkantnijih "detalja" koji bi "lovile" kamere i foto-aparati.

Ova tema je, međutim, sve do najnovijeg interesovanja Kineza, inače svetskih majstora za ovu vrstu gradnje, bila u - fiokama. Ni mosta, niti tunela ispod mora koji je pominjan kao alternativno rešenje, ali veoma skupo. Uveliko se u Boki pričalo da je most "potonuo" zbog - interesa. Prevoz trajektima između Lepetana i Kamenara već decenijama donosi njihovim vlasnicima lepe pare. Cena prevoza u jednom pravcu za putnička vozila iznosi oko četiri evra, a za autobuse i kamione je mnogo veća.

Iz Boke su još ranije upozoravali da i te kako treba voditi računa, prilikom izgradnje mosta, da se omogući prolaz ispod njega velikim putničkim brodovima, takozvanim "kruzerima" koji uveliko stižu leti u kotorsku luku. Radi se o plovilima dužine i do 400 metara "na spratovima".