Radnici i rukovodstvo "21. oktobra" bore se za opstanak fabrike - Zadržati proizvodnju i ako se ne nađe kupac

Kada je pre desetak dana objavljeno da se za socijalni program u fabrici "21. oktobar" od 193 radnika prijavilo čak 160, sve je vodilo ka utisku da se priprema tiho gašenje ovog nekada velikog i važnog preduzeća. Po toj informaciji za ostanak u firmi izjasnila su se samo 33 administrativna radnika, što bi dovelo u pitanje nastavak proizvodnje delova za "Gorenje", koja već godinama održava u životu ovo preduzeće.

Sve se to događa u momentu kada je Agencija za privatizaciju raspisala treći po redu oglas za prodaju imovine preduzeća, jer na prethodna dva nije bilo zainteresovanih kupaca, te se sve uklapalo u scenario da zaposleni ne veruju u uspeh treće prodaje i da žele da uzmu otpremnine i da odu, kako ne bi dočekali stečaj.

Ali, da sve ne bude baš tako pesimistično pobrinulo se poslovodstvo preduzeća. Goran Stojković, direktor fabrike, kaže da socijalni program nije odobren za sve radnike koji su se prijavili za odlazak, već samo za 115, da bi ostalo dovoljno radne snage za nastavak proizvodnje delova za "Gorenje" i kako bi firma nastavila da postoji, pišu "Kragujevačke novine".

Treći oglas za prodaju imovine preduzeća objavljen je 31. oktobra i početna cena za matičnu lokaciju fabrike u Industrijskoj zoni, sa halama od 40.000 m2 i osam hektara zemljišta, plus sva proizvodna oprema, pala je na trećinu početne cene od prvog oglasa, odnosno na oko 2,5 mil EUR. Za pogon u Toponici, koji se prodaje odvojeno, početna cena na trećoj prodaji je nešto više od 200.000 EUR.

Pod pretpostavkom da se na trećem oglasu pojavi kupac i početkom decembra, kada istekne rok za prijavljivanje, i kupi imovinu preduzeća, postavlja se pitanje da li bi proizvodnja delova za "Gorenje" bila nastavljena i kako bi se stvari dalje odvijale. Upravo u vreme raspisivanja trećeg oglasa pojavila se nezvanična informacija da je rukovodstvo "Gorenja" zvanično tražilo odgovor na tu temu od nadležnih državnih organa, odnosno potvrdu koliko će još moći da traje ova saradnja, kako bi se u slučaju negativnog odgovora preusmerili na nekog drugog dobavljača delova.

Direktor Goran Stojković kaže da ove spekulacije nisu tačne i da proizvodnja delova opstaje i ako neko na trećoj aukciji kupi preduzeće.

- U kupoprodajnom ugovoru stoji da je kupac obavezan da dve godine zadrži postojeću delatnost, a pošto je jedina proizvodna delatnost izrada delova za slovenačku fabriku u Valjevu, to znači da bi morao da je zadrži - objašnjava Stojković.

Drugo je pitanje da li će se kupac uopšte pojaviti. Predsednik Samostalnog sindikata u fabrici Živomir Petrović potvrđuje da je inicijator poslednjeg socijalnog programa u preduzeću, u jeku poslednjeg, trećeg pokušaja prodaje preduzeća, bila sindikalna organizacija. Sindikat, kako kaže, nikada ne voli socijalni program jer to znači odlazak radnika i smanjivanje članstva.

Međutim, u ovom slučaju zatražili su da se on sprovede jer su zaposleni izgubili nadu u opstanak preduzeća.

- Radnici su videli da država nema nikakvu strategiju za firme koje su ostale neprivatizovane, videli su šta se sprema za "Zastava kamione", "Prvu petoletku", "IMT", "IMR" i druge, shvatili da sve to klizi ka stečaju. Zato su odabrali poslednju opciju, koja nije spas, ali je poslednja šansa da iskoriste jedino što država nudi - kaže Petrović.

On, međutim, podržava odluku poslovodstva da ne dozvoli svima koji su se izjasnili da odu, što se retko događa, jer je cilj zadržati proizvodnju za "Gorenje". Ta kooperacija je poslednja nada u opstanak bar jednog dela preduzeća i jednog broja zaposlenih.

Šta će se, pak, dogoditi ako se ni na trećoj aukciji ne pojavi niko zainteresovan da kupi fabriku? Po važećim propisima u tom slučaju preduzeće bi otišlo u stečaj, a to vodi ka otpuštanju svih zaposlenih.

Direktor Goran Stojković kaže da će se poslovodstvo boriti da do toga ne dođe i da pregovara sa nadležnim državnim organima da fabrika i nakon toga nastavi da radi da se ne bi ugasila. Na pitanje da li je to moguće i na koji način bi se izvelo, on kaže da pregovori traju i da je rukovodstvo ponudilo svoje rešenje, o kome u ovom trenutku ne bi detaljnije govorio, ali se ono zasniva opet na nastavku proizvodnje za "Gorenje".

Pojednostavljeno rečeno, pokušaće se da opstane deo fabrike koji radi i ima posla, jer zašto bi se gasilo nešto što donosi prihod i zapošljava određeni broj ljudi.

Predsednik sindikata Živomir Petrović kaže da je upoznat sa tim pokušajima i da se oni, zapravo, zasnivaju na opciji koja dolazi na dnevni red ako propadne i poslednji krug prodaje firme, a ona se zove UPPR, ili unapred pripremljeni plan reorganizacije. Ova opcija značila bi da se otvara stečaj u firmi, ali se istog dana usvaja UPPR, koji dozvoljava da fabrika nastavi da radi i da u dogovorenom roku u mesečnim ratama otplaćuje dug poveriocima.

Za to je potrebno da se saglase poverioci, ali i Priredni sud. Petrović objašnjava da preduzeće najveći dug ima prema državnim poveriocima, i to prema državnim bankama u stečaju, kao i fondovima PIO i zdravstva za doprinose. Taj dug jeste izuzetno visok, ali su državne banke dobile otpis dela duga kod Londonskog i Pariskog kluba, pa bi i dug fabrike prema njima trebalo da se umanji za isti procenat, smatra Petrović.

On misli da ima realnih uslova, ako se UPPR odobri, da fabrika nastavi da radi delove za "Gorenje" i vremenom vraća delom otpisane dugove. Ali, konačnu reč o tome ipak će imati poverioci. Ako bi se krenulo u ovakvu reorganizaciju vremenom bi se rešilo i pitanje nepovezanog staža zaposlenih za dve godine unazad, kao i overavanje zdravstvenih knjižica.

Živomir Petrović veruje da će sve da se završi na najbolji način i da će fabrici, uz pomoć nadležnih državnih organa, Ministarstva privrede i Agencije za privatizaciju, biti omogućeno da se ne ugasi i nastavi rad. - Znam da će biti puno teškoća na tom putu, ali ja sam 35 godina proveo u ovom preduzeću i voleo bih da ono traje bar još 100 godina - zaključuje Petrović.