Ima li Srbija efikasan sistem zaštite? - Insistira se na usvajanju Procena ugroženosti, Vlada osniva posebnu Direkciju za upravljanje rizikom i vanrednim situacijama

Srbija je stabilna i bezbedna i nema neposrednih pretnji od terorističkih napada, kao ni lica koja su identifikovana da su na planu izvršenja terorističkih udara, rekao je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.

- Građani mogu da budu bezbedni, naše strukture rade danonoćno. Imali smo i vežbu koja je pokazala kakav je odgovor svih združenih snaga bezbednosti - poručio je ministar.

U subotu 21. novembra, naime, održana je velika antiteroristička vežba pod nazivom "Štit" kako bi se prikazivalo zajedničkog delovanje svih službi u eventualnom pokušaju ugrožavanja bezbednosti.

U vežbi je učestvovalo oko 700 pripadnika Bataljona za protivteroristicka dejstva, vojne policije, vazduhoplovne brigade, Garde, Rečne flotile, Žandarmerije, Bezbednosno-informativne agencije, a demonstriran je stepen obučenosti u rešavanju talačkih kriza na aerodromu, železnickoj stanici i reci.

Stručnjak iz oblasti vanrednih situacija Nenad Komazec kaže za "eKapiju" da sistem bezbednosti Republike Srbije, ima razvijene mehanizme i resurse, koji garantuju da se potencijane pretnje od terorizma prate i da postoje operativni kapaciteti za adekvatno reagovanje.

- Vežba, koju smo videli, predstavlja dokaz da je stvarno tako. Moram da konstatujem, da je irelevantno očekivati, da bilo ko i bilo kada, potpuno preventivno spreči svaku mogućnost terorističkog akta. Dakle, suština je smanjiti potencijalne pretnje do mere da posledice budu minimalne, odnosno upravljati rizikom od nastanka terorističkih akata.

Prema njegovim rečima, Republika Srbija je dala značajno mesto terorizmu kao pretnji nacionalnoj bezbednosti, elaboracijom u strategiji nacionalne bezbednosti, gde se terorizam kategoriše kao jedan od najvećih rizika i pretnji nacionalnoj bezbednosti, a posebno se naglašava njegova globalna i verska dimenzija.

Neophodne procene ugroženosti

Koliko su važni preventiva, efikasan sistem zaštite i planirano delovanje u kriznim sitacijama najbolje pokazuju majske i avgustovske poplave iz 2014. koje su uzrokovale štetu u vrednosti od oko 1,5 do 2 milijarde evra, između ostalog i na 11.500 preduzeća i oko 26.000 preduzetničkih radnji, dok je nekoliko desetina hiljada ljudi ostalo bez krova nad glavom.

Iako Srbija već četiri godine ima Nacionalnu strategiju zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, ona u praksi nikad nije zaživela. Njen rok važenja ističe sledeće godine, a ono što je ta strategija trebalo da "proizvede" je Nacionalni plan spašavanja u vanrednim situacijama, koga još nemamo. Struka kaže da je to itekako složen i izazovan zadatak, ali istovremeno i obavezujući, ukoliko želimo preventivno da delujemo i ublažimo velike posledice od elementarnih nepogoda i drugih kriznih situacija.

Nacionalni plan zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, koji inače donosi Vlada, a izrađuje Sektor za vanredne situacije MUP-a Srbije u saradnji sa ministarstvima, drugim organima i organizacijama, trebalo je da bude usvojen do februara 2012. godine. Da bi on mogao da se donese država bi trebalo da ima Procenu ugroženosti, što takođe nemamo.

Vladimir Erceg iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže za "eKapiju" da se Procenama jasno identifikuju opasnosti i rizici na teritoriji za koju se donosi, i sagledavaju kapaciteti kojima ta teritorija raspolaže za borbu protiv opasnosti i rizika. Procene ugroženosti se donose i na nivou lokalnih samouprava, za svaku posebno, na nivou autonomne pokrajine i na republičkom nivou. Bez izrade procena ugroženosti ne mogu se doneti planovi zaštite i spasavanja, pa time i Nacionalni plan zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama.

- Razlozi zbog kojih planovi nisu izrađeni su mnogostruki i kompleksni. Prvo se kasnilo sa usvajanjem podzakonskih propisa o metodologiji izrade procena ugroženosti, pa je izrada procena ugroženosti na nivou opština i gradova naišla na velike organizacione, kadrovske i finansijske prepreke, što je rezultiralo u tome da je do danas, prema raspoloživim podacima, usvojeno tek sedam procena ugroženosti. Jedan od problema je i u protivrečnostima koje se mogu naći u propisima. Zakon kaže da svi planovi zaštite i spasavanja moraju biti usklađeni sa Nacionalnim planom, ali u isto vreme nalaže da se prvo donesu procene i planovi zaštite lokalnih samouprava, pa tek onda na nacionalnom nivou. Ovu pravnu nejasnoću veliki broj opština navodi kao jedan od razloga što ne mogu da otpočnu rad na ovim dokumentima – ističe Erceg.

Nenad Komazec, kaže da je Procena nužna, kako bi se izbegle one situacije da svi "znamo koja nam opasnost preti, ali svako to tumači na svoj način".

- Izrada Procene ugroženosti-rizika je jedini ispravan put za dimenzionisanje sistema zaštite i spasavanja, jer omogućava izgradnju sistema na realnim osnovama, za realne opasnosti, za koje smo svi saglasni da postoje i da je optimalno razvijati snage i sredstva za zaštitu od njih. Ujedno, sistem izgrađen na osnovu Procene je najjeftiniji sistem, jer zahteva izgradnju snaga i sredstava samo za one opasnosti koje realno postoje i u meri koja je minimalno potrebna Za efikasnu prevenciju i reagovanje.

Do sada procene ugroženosti je izradilo i usvojilo svega 7 od 178 opština i gradova u Srbiji. Još njih desetak je u procesu usvajanja procena. Procene ugroženosti AP Vojvodina još nije izrađena, kao ni Republike Srbije. Erceg navodi dobar primer opštine Batočina koja je još u 2013. godini izradila i usvojila procenu ugroženosti. Pohvaljuje i Smederevo, Valjevo, Šabac, Kruševac, Kragujevac i Kraljevo.
Nenad Komazec dodaje i Bogatić, Obrenovac, Grad Beograd.

Iz Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije za "eKapiju" kažu da je u toku izrada Nacrta zakona o smanjenju rizika od elementarnih i drugih nepogoda i upravljanju vanrednim situacijama kako bi se sveobuhvatno normirale preventivne mere i aktivnosti radi smanjenja rizika, efikasnom reagovanju u slučaju neke nepogode i otklanjanju njenih posledica. Novo je to što će Srbija sada dobiti Direkciju za upravljanje rizikom i vanrednim situacijama, pod nadzorom Vlade Srbije.

-Direkcija će objedinjavati i koordinirati preventivno delovanje svih nadležnih organa državne uprave, pokrajinskih organa i organa jedinica lokalne samouprave, kao i drugih relevantnih organizacija, uključujući naučne organizacije, udruženja i druge organizacije civilnog društva. Radi se o multisektorskoj nacionalnoj platformi, kao obliku saradnje i usaglašavanja politike koji je preporučen dokumentima UN i koji postoji u većem broju evropskih zemalja – kazu u MUP-u.

Od čega smo sve ugroženi?

Goran Apostolović, licencirano lice za procenu rizika, navodi za "eKapiju" da su od elementarnih nepogoda i drugih nesreća najugroženiji delovi oko slivova reka i bujičnih potoka (poplave), delovi ili lokacije hemijske industrije (tehničko-tehnološki udesi), veliki šumski kompleksi (požari) i mesta okupljanja velikog borja građana (teroristički napadi).

Iako još sumiramo štetu od prošle godine, nisu samo poplave te koje prete. Srbija se ranijih godina suočavala sa požarima u južnoj i centralnom delu, kao i na Tari. Zemljotres u Kraljevu pre pet godina pokazao je koliko možemo biti nemoćni.

(Foto: baloncici/shutterstock.com)

Vladimir Erceg iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže da je Srbija i geografski i saobraćajno-infrastrukturno veoma ranjiva na prirodne nepogode i druge nesreće.

- Ako izuzmemo iz razmatranja ljudske žrtve i socijalne posledice, Srbija svake godine po celoj teritoriji trpi izuzetno velike ekonomske štete usled slabog odgovora na vremenske prilike. Zbog svega 3% poljoprivrednog zemljišta koje se navodnjava poljoprivreda je veoma osetljiva na sušne godine. Samo ove godine u Vojvodini je šteta od suša procenjena na milijardu evra – kaže Erceg.

Prema njegovim rećima, klizišta su takođe veliki problem, pogotovo u slivovima reka u Centralnoj Srbiji.

Neizvesna budućnost

Nije novost reći da ulaganjem u preventivu i efikasan sistem posledice vanrednih situacija mogu ublažiti. Jedan od naših sagovornika kaže da imamo stručne ljude koji iskustvom mogu da doprinesu da Srbija kreira i razvije pravi način reagovanja u kriznim situacijama. Kao i u bilo kojoj drugoj oblasti, nedostaje volje. Do sada se pokazalo da je nužna bolja oprema i brojniji kadar.

- Na skali od 1 do 10 sadašnji sistem zaštite i spasavanja ne zaslužuje ocenu veću od 1, imajući u vidu celokupno stanje (zakonske uređenosti, kadrovske popunjenosti stručnim kadrovima, finansijska i materijalna sredstva, formiranost civilne zaštite, sistem OiO…) – kaže Goran Apostolović.

A kada je reč o potrebnim finansijama, ne možemo da se pohvalimo dobrim primerom, posebno o investiranju u preventive. Vladimir Erceg to ilustrativno objašnjava:

- Procene međunarodnih organizacija govore da se, u zavisnosti od postojeće razvijenosti, investiranje u sistem zaštite i spasavanja isplati u odnosu 1 prema 4 do 1 prema 11. To znači da se u najrazvijenijim državama, koje već imaju dobru infrastrukturu za borbu protiv nepogoda, na svaki uloženi evro u prevenciju štete uštedi četiri. U našoj zemlji te uštede su u zoni od sedam do 11 evra.

Kaže da je dobar primer za to pomenuta smanjenja budžeta za vanredne situacije. Rebalansima budžeta od 2011. do 2014. budžetski fond za vanredne situacije smanjen je sa, već izuzetno skromnih, šest milijardi dinara na dve milijarde. On zaključuje da bi primenom pomenute formule isplativosti ulaganja u sistem zaštite i spasavanja, Srbija samo za vreme prošlogodišnjih poplava napravila uštedu od minimum 250 mil EUR.