NavMenu

Opštine godišnje gube milione evra na ekološkoj taksi - Tek svaki peti obveznik plaća

Izvor: Dnevnik Četvrtak, 19.11.2015. 08:58
Komentari
Podeli
(Foto: Svietlieisha Olena/shutterstock.com)
Naplata ekoloških taksi ide veoma teško i, recimo, tek nedavno je grad Zaječar uspeo da od "Fabrike kablova" naplati više od 70 miliona dinara na ime ekološke takse.

Državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović tvrdi da niko ne može samoinicijativno umanjivati iznose ekološke takse već ona mora biti onolika koliko zakon nalaže, da nijedna opština nema pravo i niko ne sme da menja iznos ekološke takse, jer je to republička odluka.

Prihodi od ekološke takse idu u opštinski budžet, a država propisuje njenu visinu. Redovna naplata ekološke takse trebala bi da bude ozbiljna stavka u budžetu svake opštine, ali to u praksi nije tako jer mnogi obveznici, odnosno preduzeća i privatnici koji na bilo koji način utiču na zagađenje životne sredine, izbegavaju da je plate.

Naime, procenjuje se da svega 20% obveznika plaća ekološku taksu za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada.

Sistem evidencije i kontrole nije unapređen, tako da samo oni koji prate i poštuju zakonsku regulativu i dostavljaju Agenciji za zaštitu životne sredine podatke o proizvodima koje su uvezli ili proizveli, podležu kontroli naplate ekološke takse i dostavljaju im se rešenja o obavezi plaćanja i visini zaduženja.

To, pak, znači da uvoznici ili proizvođači koji nisu evidentirani kod Agencije za zaštitu životne sredine, i koje zbog toga niko ne kontroliše, jer nadležni nemaju podatak koga da kontrolišu, ne plaćaju ekološku taksu. Na taj način oni su u potpuno drugačijem, a svakako povoljnijem položaju od savesnih proizvođača i uvoznika, koji poštuju zakon i redovno plaćaju ekološke takse i koji su u manjini. Suvišno je i govoriti da su zbog toga opštine, a samim tim i država, na gubitku koji se meri milionima evra.

Stručnjaci tvrde da je, pored nesavesnih preduzeća, krivica i do države, jer je prosto nemoguće da u opštinama niko ne reaguje kada vidi kako niču ozbiljne fabrike za tretman elektronskog otpada, sijalica, guma, životinjskog otpada...

Tim pre što se deo novca od ekoloških taksi iz opštinskog budžeta usmerava na finansiranje upravljanja posebnih tokova otpada, tretman, reciklažu i krajnje zbrinjavanje otpada, a deo ostaje u opštinskoj kasi. Jer, da nije tako troškovi upravljanja posebnim tokovima otpada prevalili bi se na potrošače.

Inače, princip ekološke takse je veoma jednostavan i glasi - zagađivač plaća. To praktično znači da onaj ko plasira nov proizvod na tržište Srbije, a koji posle upotrebe pripada posebnim tokovima otpada, plaća ekološku taksu. Onaj ko plati ekološku taksu može sa operaterima za tretman otpada potpisati ugovore o isplati dela naknade za sakupljene količine otpada koje predaje na reciklažu i na taj način povratiti deo plaćene ekološke takse. Ekološka taksa se, prema zakonu, plaća kvartalno.

Neuređen Nacionalni registar zagađivača

Poseban problem predstavlja to što Nacionalni registar izvora zagađivača nije uređen, jer u njemu nema podataka za celu Srbiju. Preduzeća izbegavaju da dostave podatke za Nacionalni registar i tako izbegavaju plaćanje ekološke takse. Naime, prijavljivanjem podataka preduzeća automatski postaju obveznici ekološke takse i daju osnovu na koju će im biti obračunat iznos koju će godišnje plaćati.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.