Srbija dobija Građanski zakonik - Nova pravila za potpisivanje ugovora, širi se pojam nematerijalne štete

Svi koji ubuduće budu primali poklone, tražili naknadu za duševnu bol ili potpisivali druge ugovore koji se regulišu Građanskim zakonikom, mogu da očekuju promene. U Apelacionom sudu u Beogradu, na drugoj javnoj raspravi, predstavljeni su delovi prednacrta Građanskog zakonika.

U Nacrtu Građanskog zakonika definisano je više od 50 vrsta ugovora, a većina uređuje privredne i poslovne odnose, među njima i ugovor o ortakluku, pa čak i posluzi. Prvi put posle Drugog svetskog rata Srbija dobija zakonski regulisan ugovor o poklonu.

- Danas je opravdano raskinuti ugovor o poklonu, na primer zbog osiromašenja poklonodavca, tako da ostaje bez sredstava za život, ili zbog neblagodarnosti poklonoprimca koji tuče ili vređa poklonodavca. Svakako ima i onoga što je trebalo uneti, novo, naročito kod namenskog poklona ili poklona sa uslovom - kaže član Komisije za Građanski zakonik Dragor Hiber.

Uvode se i nova pravila za potpisivanje ugovora. Potrebna je saglasnost oko bitnih elemenata, a sporedni detalji bi se dogovarali naknadno.

- Kad se kaže da je ugovor o prodaji kojim se jedna strana obavezuje da preda stvar i da drugoj prenese pravo svojine, a ova se obavezuje da plati cenu, bitni elementi su predmet i cena. Sve ostalo je sporedno, gde će se predaja izvršiti, kako će se plaćanje izvršiti - objašnjava član Komisije za Građanski zakonik Miodrag Orlić.

Menja se i praksa naknade nematerijalne štete, a pored duševnog bola i straha, uvode se novi osnovi za naknadu.

- Širimo ga ne samo na granice duševnog bola i straha, nego na povredu prava ličnosti, kada neko pretrpi štetu zbog povrede slobode kretanja jer je bio u pritvoru i neosnovano lišen slobode. To je jedan veliki dijapazon tih slučajeva koji se kao kroz neki zajednički imenitelj javljaju kao pravo na dostojanstvo, dostojanstvo podrazumeva i pravo na slobodu, život, telesni integritet, duševni mir, porodični mir - kaže član Komisije za Građanski zakonik Slavko Perović.

Visinu naknade štete određivaće sud na osnovu dva kriterijuma – težine štete i stepena krivice onog ko štetu nanosi. Nematerijalnu odštetu, kako je predviđeno Nacrtom Građanskog zakonika, moći će da naplate osim građana i pravna lica.