Šta donosi novi Zakon o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika?

(Foto: Ivana Vuksa)

U obrazloženju Izmena i dopuna Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, o kojem će u utorak raspravljati poslanici po hitnom postupku, piše da će tim propisom biti obezbeđeno adekvatno praćenje stanja u oblasti stečaja, veća transparentnost i jedinstvena baza podataka.

Takođe, ujednačiće se praksa, unaprediti kontrola prodaje i obavljati bolji nadzor nad radom stečajnih upravnika.
Donošenje tog zakona po hitnom postupku predloženo je i da bi se obezbedio bolji nadzor nad radom stečajnih upravnika, što je neophodno za uspešnu reformu stečajnog sistema u Srbiji, piše u obrazloženju.

Kad ovaj zakon stupi na snagu, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU) preuzima od Agencije za privatizaciju zaposlene, prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu za obavljanje poslova utvrđenih ovim zakonom, kao i novčana sredstva koja se nalaze na podračunu Agencije za privatizaciju.

Dosadašnji Zakon o stečaju, iako na jedinstven način uređuje postupak stečaja za sve privredne subjekte, ipak pravi razliku između stečajnih postupaka nad firmom u privatnoj svojini i postupcima koji se sprovode nad državnim, odnosno, društvenim preduzećima u pogledu toga ko vodi poslove, ko zastupa stečajnog dužnika u postupku stečaja.

Razlika se ogleda u tome što firmu u privatnoj svojini zastupaju aktivni licencirani stečajni upravnici po sistemu slučajnog odabira, nad čijim radom ALSU obavlja nadzor, dok postupak stečaja nad firmama sa većinskim javnim ili društvenim kapitalom sprovodi Agencija za privatizaciju koja tom prilikom može angažovati i treća lica nezavisno od toga da li su stečajni upravnici.

Takvo zakonsko rešenje dovelo je do formiranja dve odvojene institucije u sistemu upravljanja stečajnim postupcima, što je rezultiralo time da ne postoji jedinstven sistem praćenja, odnosno upravljanja postupcima stečaja u Srbiji, bez obzira na to u čijem vlasništvu se pravno lice nalazi, piše u obrazloženju.

Takođe, navedeno je, to je dovelo i do neujednačene prakse u postupanjima, a neretko dolazi i do zabune kod poverilaca u pogledu toga kome i na koji način mogu da se obrate u stečajnim postupcima.

Kada je reč o radu Agencije za privatizaciju, sistem rada se u značajnoj meri razlikuje od načina rada ALSU i praćenja stanja u oblasti sprovođenja stečajnih postupaka.

Agencija za privatizaciju nema razvijenu bazu podataka kao ALSU, ne vodi kumulativno podatke o određenim aspektima stečajnog postupka nad pravnim licima sa većinskim javnim ili društvenim kapitalom, dok se postojeći podaci ne ažuriraju blagovremeno, zbog čega se vrlo često ne može sagledati realna slika o tome da li je i u kojoj fazi postupak stečaja nad određenim subjektom.

Kada je reč o izveštajima i informacijama koji su od značaja za poverioce i zainteresovane, oni nisu transparentni, jer ih nema na sajtu Agencije za privatizaciju, te poverioci često moraju da se obraćaju sudu kako bi došli do traženih podataka.

Novina u Izmenama i dopunama zakona o ALSU je i to što je predviđeno da ta Agencija ima područnu unutrašnju jedinicu u sedištu organa autonomne pokrajine i može obrazovati područne unutrašnje jedinice i u drugim mestima van svog sedišta, u skladu sa statutom i aktom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.

Razlog za izmenu sastoji se u činjenici da Agencija za privatizaciju ima područnu unutrašnju jedinicu u Novom Sadu koja obavlja poslove stečajnog upravnika u postupcima sprovođenja stečaja nad pravnim licem koje je sa većinskim javnim ili društvenim kapitalom, a čije je sedište na teritoriji AP Vojvodine.

U Agenciji za privatizaciju vodi se 658 stečajeva (612 stečajnih postupaka i 46 prethodnih stečajnih postupaka), dok je Akcionim planom za okončanje postupaka privatizacije 188 subjekata kroz pokretanje stečaja, koji je vlada usvojila 31. januara ove godine, predviđeno da će na osnovu broja preostalih preduzeća u toku ove godine biti otvoreno još 188 stečajeva za preduzeća iz portfelja Agencije za privatizaciju.

Za subjekte privatizacije koji imaju do pet zaposlenih, a kojih ima 136, rok za pokretanje stečajnog postupka je 30 dana od dana prijema Zaključka Vlade kojim je usvojen Akcioni plan od strane Agencije za privatizaciju.

Za preostale subjekte koji imaju više od pet zaposlenih, a kojih je 52, rok za pokretanje stečajnog postupka stupa nakon isteka obaveznog roka za pokretanje postupka za rešavanje viška zaposlenih.
Kako bi se u što kraćem roku obezbedilo jedinstveno upravljanje stečajnim postupcima i ostvarila veći efikasnost i transparentnost, neophodno je da se sprovede predložena reforma kako bi ALSU mogla da nastavi rad nad postojećim postupcima i postupcima iz napred navedenog akcionog plana.

Za sprovođenje tog zakona nisu potrebna finansijska sredstva kako iz državnog budžeta, tako ni iz drugih sredstava.