Mali ulog za (malo) veći ček - Raste broj građana Srbije koji uplaćuju u privatne penzijske fondove

U dobrovoljnim penzijskim fondovima u Srbiji na kraju drugog kvartala 2015. štedi 189.000 građana, što je za oko 33.000 više nego krajem 2008, na početku ekonomske krize. Poređenja radi, penziju iz državnog fonda trenutno prima oko 1,7 miliona ljudi.

Privatna penzija više nije izbor samo užeg kruga dobrostojećih, već naprotiv, do redovnog mesečnog primanja danas može svako ko jednom u 30 dana uspe da izdvoji bar 1.000 dinara "sa strane". Računica govori da, recimo, za ček od 40.000 dinara, koji će budući penzioner primati 10 godina, mesečno tokom 30 godina treba izdvajati oko 20 EUR.

Kako navodi Dragana Panić, savetnik za ulaganje u penzijske fondove u dobrovoljnom penzijskom fondu "Dunav", ovo je idealno rešenje da ljudi koji nisu prijavljeni, a imaju povremene ili privremene poslove, ostvare penziju, a da oni koji su u radnom odnosu poboljšaju životni standard u starosti.

- Reč je o vidu fleksibilne štednje - kaže ona. - Pojedinac ili poslodavac može da uplaćuje na mesečnom, kvartalnom ili periodičnom nivou i svaki prekid se ne sankcioniše, a član zadržava sva prava. Poslodavac koji uplaćuje dopunske penzijske doprinose za svoje zaposlene do mesečnog iznosa od 5.420 dinara oslobođen je plaćanja poreza na zarade kao i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i ova vrsta troška mu se priznaje u poreskom bilansu.

Sagovornica "Novosti" navodi da su uplate fizičkih lica preko administrativne zabrane do iznosa od 5.420 dinara oslobođena poreza na zarade po stopi od 10 procenata. Svaki član fonda ima onlajn uvid u stanje na individualnom računu i može da oceni koliko kvalitetno se upravlja njegovom imovinom.

Za Natašu Đurđević iz fonda "Generali" najvažnije je da pri izboru fonda građani povedu računa o sigurnosti svojih ulaganja, odnosno o reputaciji onoga ko upravlja njihovim sredstvima. Osim toga, veoma je bitno sagledati i prinos koji fond ostvaruje kako u sadašnjosti tako i u istorijskom periodu.

- Državni penzijski sistemi su danas slabije prisutni - kaže Đurđević. - Privatni su zato dobro rešenje, jer svako je odgovoran za planiranje svoje budućnosti, a ljudi danas žive duže, zdravije, pa im je potrebno i više sredstava za potrošnju u starosti.

Do 2011. godine povlačenje sredstava iz fonda počinjalo je u 53. godini, dok je izmenama zakona sada "u penziju" moguće u 58. odnosno najkasnije sa 70 leta.

Fleksibilnost je najveća prednost dobrovoljnih penzijskih fondova u smislu da član sam bira iznos i dinamiku uplate - kaže Đurđevićeva. - On može biti član više fondova, ne mora da bude zaposlen, a ne mora ni sam da uplaćuje za sebe nego to mogu recimo da rade roditelji za svoju decu.

Kako do 150 EUR mesečno

Računica penzijskog fonda "Dunav" pokazuje da, ukoliko biste uplaćivali 1.000 dinara mesečno narednih 30 godina, i uz prosečnu godišnju stopu prinosa od osam odsto, na individualnom računu člana fonda akumuliralo bi se 1.377.000 dinara. Ako on izabere period isplate od 10 godina, njegova prosečna mesečna penzija iznosila bi 16.500 dinara.