Veća efikasnost, manji troškovi - Kakva je perspektiva logističke industrije u Srbiji?
Kompletnu uslugu mogu da pruže agenti povezivanjem domaćih i stranih logističkih operatera, čime je moguće smanjenje troškova poslovanja učesnika u tom lancu, omogućavajući do 10% nižu cenu krajnjeg proizvoda.
Istraživanja pokazuju da troškovi logistike (pakovanja, transporta, skladištenja, pretovara, zaliha i dr.) u ceni proizvoda učestvuju sa oko 10% u zemljama EU, a kod nas to učešće dostiže čak i do 20-25%.
Milorad Kilibarda, profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, kaže da je to prvenstveno posledica nedovoljne razvijenosti logističke infrastrukture i kapaciteta.
- Svetska iskustva i praksa jasno ukazuju na značaj primene logistike i logističkih principa u savremenim tržišnim uslovima poslovanja. Međutim, naša iskustva pokazuju da logistika dugo nije bila shvaćena i prihvaćena na pravi način i da se ovoj izuzetno važnoj delatnosti i dalje ne pridaje odgovarajuća pažnja. Posledica toga su visoki troškovi poslovanja, slabo korišćenje resursa, nizak kvalitet usluge, nedovoljna konkurentnost naših kompanija i privrede na regionalnom i evropskom tržištu. Slabo razvijena logistička infrastruktura i nedovoljna primena logističkih veština i pristupa za posledicu imaju manje interesovanje inostranih kompanija i investitora – navodi Kilibarda.
Ipak, prema njegovim rečima, poslednjih godina stanje je znatno bolje.
- Sve više kompanija uviđa značaj logistike i počinje da primenjuje određene logističke strategije, tehnologije i rešenja u svakodnevnom poslovanju. Otvaranjem tržišta i dolaskom stranih kompanija ubrzano se razvija i logistička praksa kod nas i u okruženju.
Profesor Kilibarda dodaje da kvalitet logističke usluge ima ključnu ulogu u konkurentskoj borbi na otvorenom i vrlo oštrom tržištu.
- Danas su proizvodi po svojim karakteristikama, dizajnu, materijalima i cenama sve sličniji (nema velike razlike u odnosu na proizvođača ili marku, svi su ovladali materijalima, tehnologijama, dizajnom i drugim performansama). Konkurentska razlika se pravi u odnosu na uslugu isporuke i postprodajnog servisa. U tom smislu kompletnost i kvalitet logističke usluge postaje dominantan faktor konkurentnosti. Ova činjenica postavlja vrlo stroge zahteve pred logističke kompanije i sisteme.
Da logistička industrija u Srbiji napreduje govori i izveštaj Svetske banke, u kome se naša zemlja našla na 63. mestu kada je kvalitet logistike u pitanju. Na prvom je Nemačka, dok je većina zemalja u okruženju - Hrvatska (55), Rumunija (40), Slovenija (38), Mađarska (33) bolje rangirana od nas.
Na toj listi, koju Svetska banka objavljuje svake druge godine, napredovali smo – 2012. Srbija je bila na 75. poziciji. U izveštaju Svetske banke države su rangirane prema nekoliko kriterijuma, među kojima su najznačajniji efikasnost carine, kvalitet infrastrukture, kvalitet transporta i vreme isporuke.
Tranzit bez papira
Novi kompjuterizovani tranzitni sistem (NCTS) startovao je 25. januara, a prema podacima Carine, dnevno se izda u proseku i više od 3.000 elektronskih tranzitnih deklaracija.
Miloš Tomić, direktor Uprave carina, kaže za "eKapiju" da će uspešna implementacija NCTS povećati prihode od tranzita kao važne privredne delatnosti.
- Naporima Uprave carina u ovom trenutku sve carinske ispostave su uključene u kompjuterizovani tranzitni sistem, špediterske kompanije elektronski podnose NCTS tranzitne deklaracije i kroz Srbiju je na taj način od 25. januara do danas prošlo gotovo 800.000 prevoznih sredstava (kamiona, vozova, brodova itd.). Novi bezpapirni sistem učinio je tranzit efikasnijim, smanjio zastoje i omogućio srpskoj privredi da postane konkurentnija na globalnom tržištu. Zahvaljujući ovom sistemu smanjeni su transportni troškovi, a neophodne bankarske garancije značajno su niže. Stoga je sasvim realno očekivati da Novi kompjuterizovani tranzitni sistem omogući Srbiji da ostvari veći profit od tranzita - izjavio je Tomić za naš portal.
U junu ove godine Skupština Srbije je donela i Zakon o potvrđivanju Konvencije o zajedničkom tranzitnom postupku, kao i Zakon o potvrđivanju Konvencije o pojednostavljenju formalnosti u trgovini robom.
Konvencijom o zajedničkom tranzitnom postupku uspostavlja se međunarodni carinski tranzitni sistem, dok se Konvencijom o pojednostavljenju formalnosti u trgovini robom uspostavlja sistem primene jednoobraznih dokumenata koji će se koristiti u tranzitnom postupku između strana ugovornica, kao i sistem šifara koje se primenjuju u carinskom tranzitnom postupku.
Očekuje se da će primena ovog tranzitnog sistema na teritoriji Republike Srbije započeti krajem godine, odnosno nakon što se sprovedu formalnosti u vezi sa proverom ispunjenosti tehničkih, odnosno informatičko-komunikacionih uslova.
Novi zakoni, nove investicije
Na pitanje "eKapije" koji su strateški koraci države u cilju poboljšanja logističke infrastrukture, iz Ministarstva saobraćaja su nam odgovorili:
- Strategijom razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta i Akcionim planom za realizaciju ove strategije uređen je strateški pristup za obezbeđivanje ekonomičnih, bezbednih i ekološki prihvatljivih vidova saobraćaja. Osnovni koncept strategije određen je dugoročnim ciljem – članstvom u EU, koji je Srbija postavila kao svoj strateški i nacionalni interes.
Naša zemlja je ove godine u pregovaračkom procesu pristupanja Evropskoj uniji uskladila domaće zakonodavstvo sa direktivama EU (Zakon o trgovačkom brodarstvu, Zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, Zakon o drumskom transportu robe, Zakon o radnom vremenu vozača...)
Jednom od uredbi koje je preporučila EU uvedene su i stimulativne mere u cilju unapređenja kombinovanog transporta, a namenjene su privrednim subjektima preko kojih se realizuje ovaj vid transporta. Takođe, Vlada je, na osnovu člana 82. Zakona o železnici, donela Uredbu o odvijanju kombinovanog transporta do i od terminala za kombinovani transport koji se nalazi na železničkoj mreži i određivanju dokumenata koje bi drumski prevoznik trebalo da poseduje u obavljanju tog vida transporta. Pomenute uredbe deo su usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, odnosno sa Direktivom 92/106EEZ koja se odnosi na kombinovani transport.
Država je najavila i izgradnju intermodalnog terminala u Beogradu, a kako navode u Ministarstvu, razlog tome je, između ostalog, to što sve velike kompanije u svetu svoje proizvode na putu ka krajnjim korisnicima usmeravaju na intermodalne terminale/logističke centre, kao mesta ukrštanja tokova robe, zbog brzine, kvaliteta i ekonomičnosti isporuke.
Beograd i dalje usko grlo za celokupni robni transport
Sa svojim geografskim položajem, drumskom i železničkom transportnom mrežom, mrežom vazdušnih i rečnih plovnih puteva, Republika Srbija poseduje potencijal da postane logistički centar regiona.
Potencijal Srbije kao regionalnog centra u celini, a posebno razvoj intermodalnog transporta, potvrđen je kroz skorašnje studije, kao što je Generalni master plan transporta Srbije. Osim toga, zainteresovane strane, kao što su pošiljaoci i primaoci robe, transportne i špediterske kompanije i operatori na terminalima, potvrdile su potencijal razvoja intermodalnog transporta u Srbiji, kao i centralnu ulogu Grada Beograda u tom procesu, navode u Ministarstvu građevinarstva.
Može se primetiti da, u postojećoj situaciji železničke i drumske mreže, oblast oko Beograda i dalje predstavlja usko grlo za celokupan robni transport. Međutim, izbegavanjem razvoja našeg glavnog grada kao logističkog centra, trgovinski tokovi bi nastavili da se realizuju alternativnim rutama, preko Rumunije i Bugarske (Koridor 4) i na taj način pravili veliku zaobilaznicu kako bi stigli do Srbije ili do regiona jugo-zapadnog Balkana uopšte.
Strategija transporta EU 2050 (White paper) usvojena je 2011. godine sa osnovnim ciljem kreiranja zajedničkog evropskog transportnog prostora (Roadmap to a Single European Transport Area). Pristupanjem država kandidata za članstvo Evropskoj uniji njihove glavne transportne ose postaće deo proširene TEN-T mreže.
Logistika – profesija budućnosti
Sa porastom značaja logistike u svakoj organizaciji, raste značaj i atraktivnost logističke profesije. Godišnja stopa rasta potreba za logističkim stručnjacima u razvijenim ekonomijama, kreće se između 10 i 15%. U manje razvijenim privredama, sa nedostatkom ovih kadrova, ta stopa se kreće i do 30% godišnje, zbog čega se opravdano smatra da je logistika profesija budućnosti.
- To jasno potvrđuju i iskustva zemalja EU i regiona, u kojima su logistički menadžeri izuzetno traženi i cenjeni i gde prosečno na posao čekaju manje od šest meseci. Kompanije koje posluju na našem tržištu sve češće traže visokoobrazovane stručnjake iz oblasti logistike. U Srbiji postoji značajan kadrovski potencijal, koji je univerzitetski obrazovan i osposobljen za obavljanje različitih logističkih poslova i zadataka. Takvi kadrovi, inženjeri logistike, se školuju na Odseku za logistiku Saobraćajnog fakulteta - Univerziteta u Beogradu. Potrebno je samo da privreda i kompanije daju šansu i angažuju obrazovane logističare u procesu strateškog i operativnog upravljanja i odlučivanja – navodi za naš portal profesor Milorad Kilibarda.
Marija Kambić
Kompletan sadržaj Tematskog biltena "Logistika pokreće Vaš biznis" možete pročitati OVDE.