Nelogičnosti u Zakonu o zdravstvenom osiguranju - Nema bolovanja za vantelesnu u inostranstvu

Parovi u Srbiji koji se leče od steriliteta, a pokušaju da u inostranstvu dođu do "bebe iz epruvete", naići će na birokratsku blokadu. Naime, prema važećem Zakonu o zdravstvenom osiguranju, iako nameravaju da same plate troškove vantelesne oplodnje, žene neće moći da dobiju plaćeno bolovanje.

Očekuje se, kako su "Novosti" saznale, da se prilikom izmena i dopuna Zakona o zdravstvenom osiguranju, promeni i ova nelogičnost. Do tada će supružnici morati da čekaju da se "za rešenje njihovog problema, iscrpe sve mogućnosti u zemlji". Republički Fond za zdravstveno osiguranje do sada nije imao ugovor sa inostranim klinikama, niti se naše osiguranice šalju na ove zahvate. Čudi, međutim, logika Zakona, po kojoj parovi koji ne potroše državne pare za lečenje, ne mogu da dobiju bolovanje, kada su već "stvari uzeli u svoje ruke".

U slučaju da je budućoj mami potrebno više od 30 dana bolovanja, koliko pokriva poslodavac, duže bolovanje neće moći da ide na teret RFZO. A ginekolozi ih najčešće savetuju da uzmu neplaćeno odsustvo, ili godišnji odmor.

- Osiguranik privremeno sprečen za rad u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju nema pravo na naknadu zarade, bez obzira na isplatioca, ako bez dozvole Republičkog fonda otputuje iz mesta prebivališta ili ako izabrani lekar utvrdi da ne postupa po uputstvu za lečenje - kažu u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.

- Stručno-medicinski organ koji ceni privremenu sprečenost za rad osiguranog lica, ovlašćen je da mu dozvoli da otputuje iz mesta prebivališta, odnosno boravišta za vreme privremene sprečenosti za rad, ukoliko su za to ispunjeni uslovi.

Procenjuje se da između 250.000 i 400.000 parova u Srbiji ima problem sa začećem. Država trenutno finansira dva pokušaja, treći pokušaj koji je plaćao Grad Beograd ukinut je prošle godine. Prosečna uspešnost vantelesne oplodnje je do 40%, pa nije retkost da parovi probaju i pet, šest puta. Ovi zahvati na privatnim klinikama koštaju po nekoliko hiljada evra, a slične su cene i u inostranstvu.

- Na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja žene do navršenih 40 godina života, imaju pravo na dva pokušaja biomedicinski potpomognute oplodnje - kažu u RFZO.

Nema čekanja

U Fondu tvrde da ne postoje liste čekanja, što čudi kada su procene da je 100 puta veći broj parova koji ima problem sa sterilitetom, od onog koji godišnje pokuša da reši problem preko Fonda. Trenutno se, o trošku države, vantelesna oplodnja radi u pet zdravstvenih ustanove - Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, GAK "Narodni front" Beograd, GAK Kliničkog centra Vojvodine, GAK Kliničkog centra Niš i Službi za ginekologiju i akušerstvo Opšte bolnice Valjevo.

- Poslednji ugovor koji je RFZO sklopio u decembru 2013. godine sa devet privatnih zdravstvenih ustanova, za 445 osiguranih lica, ispunjen je tokom 2014. godine. U ovoj godini RFZO nema potpisan ugovor sa privatnim klinikama, jer nije bilo potrebe za tim - kažu u RFZO.

Iz epruvete 5,5 miliona dece

Učestalost kliničkih trudnoća nakon vantelesnog oplođenja je oko 30-40% ako se radi transfer embriona sa manje ćelija, procenat živorođene dece je do 30%, procenat spontanih pobačaja oko 10-20%, dok je procenat kongenitalnih anomalija ploda oko 1-2%. Ako se radi transfer blastociste, procenat trudnoća je do 60%. Do sada je u svetu rođeno oko 5,5 miliona dece iz programa vantelesnog oplođenja.