Suša prepolovila prinose kukuruza i soje u Šumadiji

(Foto: Rajko Karišić)

Ni zasadi soje u Šumadiji nisu prošli bolje pa će poljoprivrednici jedva uspeti da vrate novac koji su uložili u samu proizvodnju.

Milanu Vučkoviću, poljoprivredniku iz sela Rašković kod Knića, umanjen je prinos na svim ratarskim kulturama i ove godine jedva će moći da pokrije troškove proizvodnje.

- Odražava se tako što smo uložili negde oko 500 evra po hektaru. Ovim rodom i sa ovom cenom kukuruza koja je sada nekih 16-17 dinara mi ne možemo ni setvu da pokrijemo. Kukuruz je upola manji nego prošle godine, skroz je osušen jer kod nas nije pala dobra kiša poslednja tri meseca. Kukuruz je bio bez vode i sada se smanjio, izradio je zrno ali nema prinosa. Da nije ostalo nešto od prošle godine morao bih da smanjim i broj stoke ali pošto imam od prošle godine, neka tri, četiri ostavljena vagona kukuruza, uspeću da održim stočni fond - kaže Milan Vučković.

Pojedini poljoprivrednici iz Šumadije krenuli su i nešto ranije sa berbom kukuruza jer se agrometerološki uslovi nisu poboljšali.

Najveći problem poljoprivrednika je taj što ove godine neće moći ni da zarade od ratarskih kultura s obzirom na troškove proizvodnje.

- Problem je uglavnom cena ali ne samo krajnjeg proizvoda, zrna kukuruza, koja varira i nije stabilna, menja se iz godine u godinu u zavisnosti od toga kako neko na tržištu odredi, već i cene repro materijala, pogotovu nafte, su dosta visoke tako da su sama ulaganja u poljoprivredu visoka. Sa druge strane kada se dese nepogode kao što su suše, poplave, grad sve to utiče da se smanje prinosi - kaže Nebojša Arsenijević, šef odseka za poljoprivredu u opštini Knić.

Zoran Milić ima zasade soje koji se prostiru na više od 11 hektara i jedan je od većih proizvođača u Šumadiji.

Zbog perioda suše koji je trajao više od mesec dana, kada je soja bila u cvatu i kada joj je vlaga bila najpotrebnija, očekuje prepolovljen prinos. Ni kvalitet samih zrna soje nije zadovoljavajući.

- Prošle godine je bio prinos negde oko četiri tone po hektaru. Prošla godina je bila i izuzetno dobra za soju. Ove godine prinos je oko dve tone što znači da je 50 odsto soja podbacila. Trenutno je cena od 39 do 40 dinara što je za ovaj rod koliko je smanjen vrlo niska. U mahunama ima po tri, četiri zrna što je isto redukovan prinos. Zrno je ostalo smežurano i malo, pa je zbog toga i prinos manji - kaže Zoran Milić, poljoprivrednik iz sela Grivac.

Poljoprivrednici tvrde da uvek ima problema u proizvodnji kada ratarske kulture zavise od klimatskih uslova, međutim u poslednjih par godina ne pamte veću sušu u Šumadiji.