Priče iz 1001 noći - Šeici iz Emirata najavili poslove vredne milijarde evra, realizovano tek nekolicina

(Beograd na vodi) Premijer Srbije Aleksandar Vučić ponovo je ovih dana u Abu Dabiju gde sa vodećim ljudima Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) razgovara o, kako se navodi u saopštenju vladine Kancelarije za saradnju s medijima, "ključnim bilateralnim pitanjima, a posebno ekonomskim odnosima i zajedničkim projektima".

Kada su, a ima tome sada već nekoliko godina, prvi put počele da pojavljuju najave investicija iz te bogate arapske zemlje u Srbiju, reakcije su se kretale od potpunog oduševljenja do totalne neverice. Cinici bi rekli da se po određenosti po tom pitanju moglo, kao lakmus papirom, utvrditi i nečije političko opredeljenje.

Danas, pak, nije teško utvrditi da su se neke od tih najava ostvarile dok se o drugima, vrednim stotinama miliona pa i milijardama evra, više ni u šali ne govori.

Ideja da bi domaća nacionalna kompanija mogla da ima svetlu budućnost pre samo nekoliko godina činila se kao prava utopija. Decenije lošeg upravljanja, zastarela tehnologija, višemilionski gubici opterećivali su nekadašnju perjanicu bivše Jugoslavije. Ni pompezna najava iz 1998. o "kupovini" novih aviona, ni "interes" ruskih, indijskih i inih aviokompanija nisu bili u stanju da poprave loš imidž i poslovne rezultate.

A onda se 2013. pojavila informacija da će "Etihad", jedna od najbrže rastućih i najuglednijih svetskih aviokompanija, preuzeti naš "Jat". I, na iznenađenje mnogih, upravo se to i desilo. Država Srbija dala je "Etihadu" vlasništvo nad 49% kompanije koja je dobila nov menadžment i, za mnoge još važnije, novo ime - "Air Serbia".

Danas "Air Serbia" leti na avionima koje su arapski partneri obezbedili, beleži konstantan rast broja putnika i destinacija na koje leti, sprema se za američki kontinent i kuje planove da zagospodari regionalnim avio-tržištem.

Naravno, nije sve prošlo bez kontroverzi. Ni dan-danas nije potpuno jasno ko je koliko i čega uložio u "Air Serbia", kolike su obaveze dva partnera i koliko je tačno dugova koje je "Jat" za sobom ostavio država preuzela na sebe.

Oni koji su odmahivali glavom na ulazak arapskog kapitala u "Jat" verovatno su zinuli od čuđenja na najavu velikog zajedničkog poduhvata naše države i novcem bremenitih šeika iz Emirata. Sređivanje Savskog amfiteatra, dela srpske prestonice čije lepo ime nimalo ne odgovara stvarnoj slici, bio je pusti san generacija urbanista, arhitekata, ali i žitelja Beograda.

Poslednji veliki pokušaj da se namaknu glasovi birača uređenjem priobalja u centru Beograda bio je sredinom devedesetih kada je iz Socijalističke partije Srbije, sa glavnim inicijatorom Milutinom Mrkonjićem, najavljen projekat "Eurpolis - Beograd na Savi 2000".

I ostalo je na tome sve do trenutka kada je Mohamed Al Abar, predsednik jedne od najvećih građevinskih kompanija u UAE - "Emaar Properties", iskazao spremnost da finansira projekat "Beograd na vodi" na površini od čak 90 hektara vredan pomalo nestvarnih 3,1 mlrd EUR.

Plan koji predviđa da se izgrade hoteli, luksuzni stanovi, komercijalni prostor, poslovno-stambene kule i najveći tržni centar na Balkanu, kao i izmeštanje železničke i autobuske stanice, predstavljen je u prošle godine. U međuvremenu, čitav prostor se ubrzano čisti i očekuje se skori početak gradnje prvih objekata.

Jednako se nestrpljivo čeka i objavljivanje ugovora o gradnji "Beograda na vodi" jer nepoznanica ima još više nego kod prodaje "Jata".

Ni finansijski sektor nije "promakao" arapskim investitorima. Pre nešto više od godinu dana Mirabank iz Ujedinjenih Arapskih Emirata dobila je dozvolu za rad u Srbiji. To je prva grinfild investicija u bankarskom sektoru Srbije od 2008. godine a da su planovi veliki govorila je u septembru prošle godine i guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković. Ona je tada rekla da ta arapska banka planira da investira 5 mlrd USD u Srbiji u roku od tri godine, ali i da u prve dve godine ne razvija poslove sa stanovništvom.

Nedavno se u medijima provukla i vest da stanovnici UAE masovno kupuju kuće i napuštene salaše po Vojvodini. Domaći seljaci zabrinuli su se da je krajnji cilj Arapa da pokupuju naše poljoprivredno zemljište. Priče o dolasku šeika koji bi našim paorima trebalo da sa peska arabijske pustinje donesu novac i znanje u oblasti poljoprivede ipak je mnogo krupnija od nekoliko vojvođanskih salaša.

Tako je jula 2014. potpisan ugovor i o zajedničkom ulaganju u poljoprivredu sa firmom "Al Rawafed" vredan 140 mil EUR. Još pre toga najavljivana je investicija kompanije "Al Dahra" koja je trebalo da kupi osam poljoprivrednih kombinata, izgradi pet fabrika stočne hrane i uloži novac u navodnjavanje 25.000 hektara zemljišta. Kad od toga nije bilo ništa, pojavio se "Al Rawafed" koji je u Sivcu, vojvođanskom sedištu kompanije, preuzeo 4.500 hektara zemlje PP "Bačka" i državnih oranica, kao i oko 6.000 hektara u Novoj Gajdobri, Baču i Sonti.

Neke najavljene investicije arapskih partnera delovale su kao Šeherezadine bajke pa za mnoge nije ni iznenađenje što nikad nisu realizovane i što su trajale sve dok se televizijske kamere nisu ugasile.

Među najglasnijima su bile najave o izgradnji fabrike mikročipova kompanije "Mubadala" u koju je trebalo da bude uloženo čak 4 mlrd USD, kao i istraživačko-razvojnog centra, neke vrste prethodnice za buduću fabriku. U taj centar je trebalo da se uloži nekoliko stotina miliona evra i da u njemu posao nađe 50 doktora nauka. Centra i dalje nema, a nema ni naznaka da će ga uopšte biti.

Fabrika, od koje nema ni traga, trebalo je da zaposli hiljade inženjera a projekat je trebalo da bude vredan čak osam milijardi dolara.

Pričalo se i o otvaranju fabrike za proizvodnju komponenti za "Boeing" i "Airbus", za koji su Vlada i "Mubadala" potpisali i memorandum, ali do danas ni kamen temeljac nije položen. "Mubadala" je najavljivala i mogućnost ulaganja u "Jat tehniku".

Iz "Mubadale" je ranijih godina stizalo još najava - kupovina licence za 4G mobilnu telefoniju i i gradnja "data centra" za koji je, pričalo se tada, "u toku intenzivna komunikacija kompanija 'Mubadala' i 'Telekom Srbija'".

Ranije pominjana "Al Dahra" je trebalo da gradi i kargo terminal na aerodromu "Nikola Tesla", ali i da investira u "Luku Pančevo". Najavljena je bila i dokapitalizacija Jugoslovenskog rečnog brodarstva.

Jedan od velikih projekata koji su najavljeni a nisu obustavljeni je razvoj raketnih sistema ALAS u vrednosti od 220 mil USD, koji bi za Emirate trebalo da radi "Jugoimport SDPR". Na ALAS-u bi trebalo da radi više domaćih preduzeća - valjevski "Krušik", zemunski "Teleoptik" i "Utva" iz Pančeva.

Nabrojati sve potencijalne i (ne)realizovane investicije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata u Srbiju i jednom tekstu nije lako. Još je teže sabrati sve stotine miliona i milijarde evra i dolara koji je trebalo da se kroz te poslove sliju u našu zemlju.

Ukoliko bi se sve o čemu se pričalo i ostvarilo građani Srbije mogli bi da se osete kako žive šeici, ovaj put ne zbog pustinjskih temperatura već životnog standarda.