Dreniranje protiv ugljovodonika u "Rafineriji Pančevo" - Investicija vredna više od pola milijarde dinara
U "NIS Rafineriji nafte" delima pokazuju da postrojenja ne dele na stara i nova. Novi iskorak u osavremenjavanju starih procesnih postrojenja učinjen je izgradnjom zatvorenog sistema dreniranja. Investicija vredna više od pola milijarde dinara omogućava da ugljovodonici iz proizvodnje prilikom dreniranja ne dospevaju u vodu, vazduh i zemljište.
U "NIS Rafineriji nafte" imaju razloga za zadovoljstvo jer su u kratkom roku uz rad postrojenja uspeli da izgrade zatvoreni sistem dreniranja u delu starijih rafinerijskih postrojenja. Sa više od 1.000 mesta u proizvodnom procesu sada će se ugljovodonici drenirati kroz zatvoren cevni sistem, objašnjava Renata Apci Ristić, vodeći inženjer za tehnologiju u Sektoru za primenu pasoša projekata.
- Projekat zatvorenog sistema dreniranja je ekološki. Obuhvatio je rekonstrukciju starog dela Rafinerije u blokovima 5 i 6. Dreniranje, kao sastavni deo svakog procesnog postrojenja, u staroj Rafineriji bio je u atmosfersku kanalizaciju. Sva nova postrojenja se sada projektuju sa zatvorenim sistemom dreniranja. I ovaj projekat je doveo stara postrojenja na sličan ili isti nivo za zatvoreni sistem dreniranja, istakla je Renata Apci Ristić.
Normalni proizvodni procesi imaju redovna i povremena dreniranja ugljovodonika. A postoje dreniranja u toku obustava rada postrojenja. Odvojiti ugljovodonike i držati ih u zatvorenom sistemu ima veliki ekološki i ekonomski značaj.
- Vrednost projekta je 535 miliona dinara. Trebalo je da se fizički realizuje za dve godine. Počeo je 2008, od izrade baznog inženjeringa, a 2015. godine je doveden u funkciju. Fizička realizacija projekta trajala je godinu dana kraće nego što je bilo planirano, uz maksimalno angažovanje i izvođača i domaćina postrojenja i svih ljudi angažovanih iz Rafinerije nafte Pančevo. Radovi su 90 odsto izvedeni u samom radu postrojenja, što je najveći rizik bio u toku izvođenja radova, objasnila je Renata Apci Ristić.
Investicija koja već, kako kažu u Rafineriji, daje dobre rezultate, obuhvatila je izgradnju 12 drenažnih podzemnih posuda, u koje drenirani ugljovodonici stižu putem cevovoda, odakle se ponovo koriste. Tako nema ni prosipanja, a ni kontakta sa atmosferom, ni isparenja ni zagađenja vode.
- Sa 12 drenažnih posuda isti ugljovodonici se šalju u slopne rezervoare, odakle se ponovo vraćaju na ponovnu obradu. Sve ugljovodonike koje smo do sada prosipali u otvorenu uljno atmosfersku kanalizaciju radi potreba procesa, a i gubili deo u atmosferu i zagađivali okolinu, zadržali smo u zatvorenom sistemu, a samo isparljivi ugljovodonici su putem cevovoda otišli u baklju, na spaljivanje. Automatski smo zatvaranjem drenažnih mesta obezbedili i normalne uslove za rad i zdraviju životnu sredinu, i na radnom mestu i u okruženju. Emisije zagađujućih materija u atmosferu sada u granicama propisanih u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine, zaključuje Renata Apci Ristić.
Ekonomski značaj je u ovom projektu sekundaran, ističe Renata Apci Ristić. Ipak, ima ga, jer u novom zatvorenom drenažnom sistemu manje ugljovodonika sa atmosferskom vodom odlazi na ponovnu preradu u Petrohemijinu fabriku otpadnih voda.