D&B: Porast broja migranata povećava rizik Srbije

"Dun & Bradstreet" (D&B), najveća bonitetna kuća na svetu, u avgustovskom izveštaju i dalje svrstava Srbiju u grupu zemalja sa visokim rizikom poslovanja navodeći da usled nestabilnosti u Avganistanu, Siriji i Iraku broj migranata svakodnevno raste, zbog čega se Srbija suočava sa sve većim rizikom.

Kako je saopštio D&B, Srbija se nalazi na putu migranata koji vodi iz Azije i Bliskog istoka, preko Turske, Grčke, Makedonije i Mađarske do konačnog odredišta Nemačke i severne Evrope.

Oko 40.000 migranata je zatražilo azil u Srbiji ove godine, većinom da bi odmorili pre nego što nastave svoj put pa je glavni trošak za Srbiju trošak smeštaja migranata na privremenoj osnovi – ne mnogo poželjan, ali ni preterano veliki. Međutim, dva događaja prete da ozbiljno povećaju njihove troškove.

Prvo, Makedonija je napustila politiku obuzdavanja migranata i novopridošlim migrantima izdaje trodnevnu vizu sa kojom mogu da pređu Makedoniju do granice sa Srbijom bez prepreka. Drugo, Mađarska postavlja ogradu na granici prema Srbiji i time zaustavlja migrante u Srbiji. Zbog svega ovoga brzo raste rizik da će Beograd morati da primi veliki broj migranata i to na polutrajnoj ili čak i trajnoj osnovi.

Ovakva situacija uzrokuje povećanje ekonomskih i političkih rizika u Srbiji. Država finansira smeštaj sve većem broju migranata i to u vreme finansijske krize, a prema zvaničnim podacima, javni dug Srbije je krajem juna iznosio 24 mlrd EUR, odnosno 71,8% godišnjeg BDP-a, što je opasno visok odnos za ekonomiju u razvoju i može odvratiti poverioce od ulaganja u Srbiju, navodi D&B.

Kako se dodaje u saopštenju, "možda još važnije od ovoga je to da priliv migranata može izazvati radikalizaciju političkog ambijenta u zemlji, nenaviknutoj na migrante, koja se bori za stvaranje novih radnih mesta za sopstveno stanovništvo. Sve dok vlada ne pronađe način da zaustavi priliv migranata, raste podrška radikalnim strankama koje ne dele vladinu predanost reformama".

Sa druge strane, na smanjenje ekonomskog rizika utiču devizne rezerve zemlje koje su krajem juna iznosile 10,3 mlrd EUR, što je više nego dvostruko veći iznos od preporučenog minimuma od strane MMF-a. Kao rezultat toga, kompanije koje posluju u Srbiji mogu biti sigurne u puni pristup devizama u doglednoj budućnosti.

Glavni faktor koji određuje prilive je odluka Evropske centralne banke da se nastavi politika kvantitativnih olakšica. To je značajno jer NBS nastoji da održi opštu stabilnost između dinara i evra u odnosu od oko 120 dinara za 1 EUR, što znači da se pad vrednosti evra odražava i na pad vrednosti dinara. Zato srpski izvoz postaje konkurentniji na tržištima izvan evrozone, što donosi dodatne devizne prihode.

Treba napomenuti i to da je u julu mesecu američki Kongres obnovio status Srbije kao privilegovanog trgovinskog partnera pod Opštim sistemom preferencija, što ukazuje na napredak vlade u rehabilitaciji međunarodnog ugleda Srbije. Srpske kompanije moći će da izvoze preko 5.400 određenih proizvoda u SAD bez carine, uključujući industrijske proizvode, hemikalije, rude, neke poljoprivredne proizvode i razne druge (nakit, tepisi,..).

Glavni nedostatak ovog programa je rok - date privilegije traju do 2017.godine, nakon čega ih Kongres, teoretski, može pustiti da isteknu. Tako će nove tržišne mogućnosti najviše zavisiti od percepcije Kongresa o tome da li Srbija nastavlja sa sprovođenjem političkih promena ili ne, zaključuje kompanija "Dun & Bradstreet" koju u Srbiji ekskluzivno zastupa "Rating".