Patriša Genon, partner u „Karanović & Nikolić“ - Bez nostalgije

Nedavno letovanje na hrvatskoj obali za Patrišu Genon, advokata i partnera u najvećoj srpskoj advokatskoj kancelariji „Karanović & Nikolić“, bilo je pravo otkriće. Pomisao na stari grad na Lastovu i Brione spontano je kod nje izazvala uzdah oduševljenja i komentar na dobrom srpskom „drug Tito je znao šta radi kad je tamo letovao”. U isto vreme, prisustvo na probama predstave koju su na Brionima pripremali Rade Šerbedžija i Lenka Udovički bilo je jedinstvena prilika da upozna umetničko viđenje posla i sveta. „Naš svet advokata je vrlo strukturisan, organizovan, precizan i usmeren na rezultate koji su merljivi. Onda sretneš umetnike, takođe velike profesionalce, koji svoju kreativnost ispoljavaju na drugačiji način“, opisuje Genon. Priznaje da je preciznost i potreba da kontroliše situaciju iz posla prešla i u privatni život. Međutim, nedavno je probala dve nove stvari na koje nije mogla nikako da utiče. Jedno je ronjenje, a drugo jedrenje. „Još uvek ne mogu da shvatim odakle dolazi vetar“, šali se dok kao liže i u vazduhu okreće levi kažiprst.

Sa druge strane, i njen posao traži kreativno mišljenje i spremnost da se primene nove ideje. Posredno, i prostor u kome se nalaze kancelarije „Karanović & Nikolić“ ima veze sa popularnom kulturom i umetnošću. Naime, kancelarije se nalaze u blizini Marakane, u četvorospratnoj kući Gorana Bregovića koju je „Karanović & Nikolić“ iznajmila od poznatog muzičara. Stilski, opisuje Patriša Genon, enterijer se ne uklapa u običajenu predstavu kancelarijskog prostora jer je prilično alternativan i neobičan. Zidovi su u crvenoj cigli, a advokatima su na raspolaganju fina kantina i bar. „Odgovara nam takav prostor, jer među zaposlenima imamo puno mladih ljudi do 30 godina, a i trudimo se da održimo atmosferu što mirnijom i opuštenijom. Posao je veoma stresan, ne samo zbog kompleksnosti materije kojom se bavimo, već zbog stalnog pritiska klijenata“, objašnjava Patriša Genon. Krevet, kaže, ipak neće ubaciti, iako imaju noćne smene kad god to posao i strogi rokovi zahtevaju.

Čaj za zdrave
Patriša Genon je vegetarijanac već petnaest godina, otkriva kad u Jevremu odmah naručuje grilovano povrće. Mada, nije baš ortodoksni, jer jede i ribu. Težu krizu „pravog mesa“ je imala samo dok je bila dva puta trudna. „Kad kažem da sam vegetarijanac, ljudi me ovde gledaju ’šta nije u redu sa mnom’. To je kao kad ja njih, u skladu sa mojim navikama, nudim čajem, a oni mi odgovore: ’Zašto čaj, jel delujem bolesno?“, šali se ova vitka Irkinja. Muž joj je Srbin, takođe partner u firmi. Upoznali su se u Irskoj, ali su se 1995. godine, u vreme najgore reputacije Srbiji u svetu, vratili u Srbiji i osnovali advokatsku kancelariju.

„Tih godina nije mnogo investitora dolazilo u Srbiju, a dobar deo onih koji su došli radili su to po političkoj liniji. Njima nisu trebali dobri advokati, nego je bilo bitno da se posao završi. Međutim, naš je fokus od početka bio da radimo profesionalno“, ističe Genon. Takva poslovna politika je rezultirala činjenicom da su sumnjive kompanije sve do danas zaobilazile ovu kancelariju koja okuplja 44 advokata. Takođe, zanimljivo je i da se ime „Karanović & Nikolić“ nije razvlačilo po tabloidima iako ta kompanija iza sebe ima velike poslove. „Generalno, ne pričamo mnogo za medije jer su naši klijenti uglavnom multinacionalke koje imaju svoje službe za odnose sa medijima. Sa druge strane, zastupamo Microsoft i njihovu kampanju za legalizaciju softvera, pa naši advokati koji se time bave moraju da nastupaju javno“, kaže Patriša Genon.

Najveći izazov njene kompanije u budućnosti je otvaranje kancelarija u regionu, ali i specijalizovanje advokata za različite oblasti. Dosad su otvorili kancelarije u Podgorici i u Banja Luci, ali imaju i klijente u Sarajevu.

Kaže da je godinama unazad bilo razgovora sa brojnim međunarodnim advokatskim kompanijama u vezi sa potencijalnom saradnjom ili preuzimanjem „Karanović & Nikolić“. Ali, kako kaže Genon, zasad su partneri odlučili da zadrže kompaniju u svojim rukama.

Promaja
„Jasno je da sam ’srpski snajka’ i ljudi su me lepo prihvatili u Srbiji“, njen je utisak. Osim snajke, u njenom rečniku je obavezna i reč „baba“. „Deci uvek pre kažem ’pazi’, nego ’be careful’, jer je brže“, ilustruje prednosti srpskog. Jedanaestogodišnji sin i dve godine mlađa ćerka govore podjednako dobro oba jezika: sa njom na engleskom, sa ocem na srpskom. Idu i u srpsku školu, jer njihovi roditelji žele da usvoje obe kulture, i ovdašnju i irsku. Na opasku da bi ona mogla biti idealan sagovornik ministru Mlađanu Dinkiću koji je plasirao priču o irskoj ekonomiji kao primeru na koji Srbija treba da se ugleda, Genon odmahuje glavom. „Irsko ekonomsko čudo, nažalost, zbog drugačijih okolnosti, ne može biti preslikano u Srbiji. Ono što bi moglo da se prekopira, jeste jača saradnja i solidarnost među samim Srbima u zemlji i inostranstvu. Gde god odem vidim razjedinjene srpske interese“, utisak je Patriše Genon.

Na pitanje da li je euroskeptik, kaže da je samo realna jer je neko vreme radila u Evropskoj komisiji. Misli da to nije funkcionalna unija i ne bi volela da Srbija iz nefunkcionalne unije Jugoslavije uđe u još nefunkcionalniju uniju – EU. „Ali, kakav god bio rezultat priključenja, Srbija zbog sebe treba da usvoji evropske standarde u poslovanju i zakonodavstvu“, njeno je mišljenje.

Veliki broj stranaca u Srbiji, u odnosu na period pre 10 godina, smatra najvećim pomakom države u kojoj trenutno živi. Nema nostalgije za rodnom Irskom, jer svake godine tamo provede nekoliko dana, a sa sobom put Beograda dovuče zalihe “ginisa”. Ono što je sasvim sigurno, u razmišljanjima Patriše Genon je možda ostalo samo „i“ od irskog poimanja hladnoće. Danas, sigurno je, niko ne može videti ovu „srpsku snajku“ da šeta sa mokrom kosom koja se puši na nula stepeni, što je inače uobičajeno za zapadnoevropske žene. „Deca su letos bila tri nedelje u Irskoj i učila su da surfuju na Atlantiku. Sad se naježim kad se setim da su to radili na 15 stepeni, po kiši, a temperatura okeana je verovatno bila pet stepeni. Kao đak i ja sam cele zime nosila sokne“, priseća se ona. Ipak, sa dve navike još uvek je bliža Dablinkama, nego Beograđankama. „Nemam problem sa promajom i ne nosim papuče po kući. Baba onda poludi jer misli da ću prehladiti bubrege“, smeje se.

Očigledni je fan modne kreatorke Dragane Ognjenović: sve crno uz mali beli detalj, uprkos avgustovskih 30 stepeni. Svake godine ide na Exit, a redovni je posetilac svih ostalih muzičkih događaja. Ide u teretanu, a vozi i bicikl na Adi. Sa rolerima još ne sme da odmeri snagu. Sve to postiže jer i ona i suprug znaju koliko druga strana ima posla, baš kao i deca koja su već usvojila neke elemente advokatskog načina razmišljanja. “Kad me ćerka zove telefonom prvo pita: ’Mama, da li si zauzeta?’ Onda po stavkama i prioritetima ređa pitanja, što je odlično”, smeje se i dodaje da sin, pak, nastupa sasvim suprotno. U advokatskom jezičkom žargonu otkriva da je njen sledeći projekat u porodici da organizuje vikende van Beograda, jer se tad najbolje pune baterije i razvijaju dobre ideje.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu