Zdravstvene ustanove duguju dobavljačima 10 milijardi dinara

Ukupne neizmirene obaveze zdravstvenih ustanova prema dobavljačima na dan 11. avgusta iznosile su više od 9,4 milijardi dinara i dugovi rastu velikom brzinom, upozorio je danas predsednik Grupacije veledrogerija pri Privrednoj komori Srbije (PKS) Miomir Nikolić, ocenjujući da teret kašnjenja u plaćanju zdravstvenih i apotekarskih ustanova snose veledrogerije.

Nikolić je u izjavi Tanjugu naveo primer da su 4. avgusta dugovi zdravstvenih ustanova, indirektnih korisnika Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), prema dobavljačima iznosili 9,07 milijardi dinara sa vremenskim periodom kašnjenja od 226 dana, dok je 25. maja dug iznosio 7,69 milijardi dinara sa vremenskim periodom kašnjenja od 205 dana.

- Iz toga se može videti kojom brzinom rastu dugovi zdravstvenih ustanova prema dobavljačima, a poseban problem u kašnjenju predstavljaju apotekarske ustanove koje isto imaju velike iznose duga prema dobavljačima - rekao je Nikolić.

On je upozorio da teret kašnjenja u plaćanju od strane zdravstvenih i apotekarskih ustanova snose veledrogerije, kao spona između proizvođača i ustanova.

- Veledrogerije sa druge strane svoja plaćanja prema proizvođačima obezbeđuju izdavanjem skupih bankarskih garancija, što podrazumeva uredno plaćanje u ugovorenim rokovima - rekao je Nikolić.

Istraživanja koja su rađena u maju pokazuju da je dug zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama 3,2 milijarde dinara, od cega je 2,4 milijarde dinara na teret RFZO po osnovu javnih nabavki.

Nikolić podseća da je, kao i prošle godine, Vlada Srbije krajem juna donela zaključak kojim će biti omogućeno izmirenje obaveza zdravstvenih ustanova prema dobavljačima putem ugovora o asignaciji.

- Međutim ovo nisu dugoročna rešenja koja omogućuju kontinuirano snabdevanje zdravstvenih ustanova jer se plaćanja vrše samo po odluci vlade koja se donosi jednom godišnje. I pored izmirenja obaveza prema dobavljačima za lekove i medicinska sredstva ove zdravstvene ustanove će ostati u blokadi računa, jer postoje dugovanja ovih ustanova za druge namene, a do donošenja nove odluke vlade biće generisani novi dugovi prema dobavljačima za lekove - rekao je Nikolić.

Kao jedno od rešenja Nikolić vidi mogućnost da RFZO, kao institucija koja raspisuje javne nabavke i utvrđuje finansijske planove za zdravstvene ustanove, plaća direktno dobavljačima iznose za isporučenu robu.

- Problemi sa likvidnošću zdravstvenih ustanova mogu ozbiljno narušiti stabilnost poslovanja i likvidnost veledrogerija koje su prinuđene da se dodatno zadužuju kod banaka pod nepovoljnim uslovima iako posluju sa malim maržama iz kojih nisu u mogućnosti da otplaćuju troškove visokih bankarskih kamata - kazao je Nikolić.

Prema njegovoj oceni, primećuje se sve veća nelikvindost apotekarskih ustanova koje nisu u mogućnosti da se finansiraju iz zakonom propisanih marži od 12 odsto za lekove i četiri odsto za medicinska sredstva.

Nikolić ukazuje da na svakih tri do šest godina dolazi do generisanja velikih iznosa dugova zdravstvenih ustanova, koje država pretvara u javni dug, podsećajući da je takva situacija bila 2006, 2012 a sada i 2015. godine.

- Uzrok kašnjenja u plaćanju i stvaranja javnih dugova je nenamensko trošenje opredeljenih sredstava jednog broja zdravstvenih ustanova pri čemu teret dugova ovih ustanova u zdravstvenom sistemu podnose veledrogerije - upozorio je on.

U Ministarstvu zdravlja Tanjugu je rečeno da se intezivno radi na tome da se u što skorijem roku nađe rešenje koje će biti prihvaćeno od strane svih, ali ističu da su najbliži isplati duga kroz reprogram.

Potrebno je, kako tvrde, da se dogovore još neki detalji, kao i da se dobije saglasnost od Ministarstva finansija, kako bi navedeni dugogodišnji problem bio rešen na ovaj nacin.

Upravo zbog svih problema koji su se dešavali u ranijim periodima i zbog zloupotreba budžetskih sredstava na osnovu kojih su zdravstvene ustanove dovedene u situaciju da im računi budu blokirani, Ministarstvo zdravlja insistiraće ubuduće, kako su najavili, na redovnim izveštajima o potrošnji namenskih sredstava.

U pripremi je poseban formular, u saradnji sa Ministarstvom finansija, koji će zdravstvene ustanove morati periodicno da popunjavaju i dostavljaju.

Navedena kontrola biće dodatno uređena izmenama i dopunama Zakona o osiguranju i Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koje su u pripremi i koje bi trebalo da budu usvojene do kraja ove godine, rececno je u Ministarstvu zdravlja.