Kako ostati GMO free?

Srbija, u jednoj oblasti, ima ono što cela Evropa želi - kompletan lanac proizvodnje soje koja nije genetski modifikovana. I to dovoljno za svoje potrebe. Naša zemlja ima dugu i uspešnu tradiciju u proizvodnji i preradi soje, i posle Ukrajine i Italije najveći je evropski proizvođač.

Srbija je i prva zemlja u regionu koja je regulisala promet i proizvodnju GM proizvoda, a takođe je i prva u regionu, 2009. godine, u potpunosti zabranila promet GMO, pa samim tim i uvoz GM soje i proizvoda od soje. I to je u ovom trenutku naša velika prednost, naročito ako se ima u vidu rastući trend zabrinutosti potrošača za zdravstvenu bezbednost hrane kao i korišćenje GM proizvoda.

Međutim, i to bi uskoro moglo da se promeni. Preporuka Evropske unije, kao i Svetske trgovinske organizacije, jeste da se važeći zakon o GMO uskladi sa EU regulativom, jer je aktuelni Zakon, koji deklarativno zabranjuje stavljanje u promet proizvoda od GMO, za njih neprihvatljiv. Najveći izazov u narednom periodu biće kako uskladiti zakonsku regulativu sa EU standardima, a pritom sačuvati domaću GMO fri proizvodnju soje i lidersku poziciju koju Srbija ima na tržištu Evrope.

Soja je postala centralna tema i u evropskoj poljoprivredi, industriji stočne hrane i prehrambenoj industriji.

Evropskoj uniji godišnje nedostaje oko 35 miliona tona soje za stočnu hranu i taj deficit se nadoknađuje uglavnom uvozom iz prekookeanskih zemalja - SAD, Brazila i Argentine.

Iz uvoza stiže oko 23 miliona tona sojine sačme i 12,5 miliona tona sojinog zrna, pri čemu čak dve trećine uvoza čini genetski modifikovana soja. Zato nabavka soje iz tradicionalnih zemalja uzgoja u velikoj meri ne odgovara željama evropske prerađivačke industrije, niti željama potrošača.

S obzirom na to da Evropska unija ne zahteva označavanje prehrambenih proizvoda (meso, mleko, jaja...), odnosno životinja koje su hranjene GM stočnom hranom, mnoge države, članice EU pronašle su način kako da zaštite svoje potrošače i ponude im pravo izbora. Zajedničko mnogim državama kao što su Nemačka, Austrija, Francuska, Italija, Slovenija... jeste da imaju implementiran sistem za kontrolu i označavanje GMO free prehrambenih proizvoda.

Austrija je prva članica EU koja je uspostavila GMO free standard označavanja prehrambenih proizvoda, i postavila jasnu strategiju o neuzgajanju GMO proizvoda. Danas ima više od 2.300 proizvoda sertifikovanih kao "proizvodi bez GMO". Iskustvo Austrije pokazuju da se za sada ova oznaka najčešće koristi u proizvodnji mleka, jaja i živine. Mađarska je ustavom zabranila GMO proizvodnju, a do kraja godine očekuje se i da uvede jasno obeležavanje genetski nemodifikovanih proizvoda.

I Srbija je omogućila proizvođačima mesa, mleka i jaja da označe svoje proizvode oznakom kvaliteta "Hranjeno Dunav sojom", što je garancija upotrebe genetski nemodifikovane soje proizvedene u regionu Dunava na održiv način. Takođe, 14 zemalja duž Dunava potpisale su Dunav soja deklaraciju čiji je cilj da se bolje koriste domaći resursi i umanji zavisnost od uvezene GMO soje. Srbija je taj dokument potpisala 2013, što bi mogla da bude dobra polazna tačka za stvaranje jakog brenda genetski nemodifikovanih proizvoda.

Prethodnih godina kretanja na tržištu obeležile su visoke cene, ali i velika potražnja i visoki profiti proizvođača. Kao posledica toga Srbija je prošle godine proizvela najviše soje u svojoj istoriji, a ove godine tom kulturom zasejano je rekordnih 200.000 hektara. Sorte koje se uzgajaju veoma su adaptibilne i proizvod su domaće pameti. To je važno zato što se na taj način podstiče upotreba sertifikovanog semena, i može se pratiti ceo proces uzgoja i biti siguran da je dobijeni proizvod stvarno GMO free.

Asocijacija "Dunav soja" ima više od 180 članova i prisutna je u 20 zemlja Dunavskog regiona. Osnovana je kao nezavisna, međunarodna i neprofitna organizacija čiji je osnovni cilj promocija gajenja GM fri soje u podunavskim zemljama i ispunjavanje evropske proteinske strategije.