Najnestabilniji period za zapadni Balkan u 21. veku - Srbija u grupi zemalja sa visokim rizikom poslovanja
Izvor: eKapija
Utorak, 21.07.2015.
11:51
Komentari
"Dun & Bradstreet", najveća bonitetna kuća na svetu, u julskom izdanju publikacije ‘Risk&Payment Review’, koja obuhvata rizike poslovanja u 132 države sveta, Srbiju svrstava u grupu zemalja sa visokim rizikom. Od evropskih zemalja ovoj grupi pripadaju i Grčka, Kipar, Kazahstan, Azerbejdžan i Gruzija, navodi se u saopštenju bonitetne kuće "Rating" koja je zastupnik D&B u Srbiji i Crnoj Gori.
Rejting koji D&B dodeljuje određenoj državi ukazuje na rizik poslovnog okruženja u toj zemlji i daje informaciju o efikasnosti plaćanja ka inostranstvu, kao i o isplativosti potencijalnih investicija. Kako je raspon procenjenih rizika od DB1 do DB7, Srbija sa ocenom (DB5) se nalazi u polju visokog rizika. Od zemalja u okruženju bolji rejting od Srbije imaju Slovenija i Hrvatska, zatim slede Bugarska, Rumunija, Albanija Mađarska i Makedonija. Makedoniji je ovog meseca snižen rejting usled političke neizvesnosti. Lošiji rejting od Srbije ima Bosna i Hercegovina.
Stabilnost u regionu opada. Za zapadni Balkan ovo je najnestabilniji period u ovom veku. Tri srpska suseda su u stanju ozbiljne političke krize: Makedonija doživljava masovne demonstracije, Bosna pati od niza međusobno povezanih kriza vlasti i pretnji za otcepljenjem dok je Kosovo u stanju političkog raspada i masovnog egzodusa stanovništva. Spoljni rizik je dodatno uvećan delovanjem EU i Rusije. Tokom dve decenije EU ima glavnu ulogu u očuvanju mira na Balkanu preuzimanjem odgovornosti regionalnog supervizora i u sprovođenju dugoročne politike stabilizacije putem integracije.
Rejting koji D&B dodeljuje određenoj državi ukazuje na rizik poslovnog okruženja u toj zemlji i daje informaciju o efikasnosti plaćanja ka inostranstvu, kao i o isplativosti potencijalnih investicija. Kako je raspon procenjenih rizika od DB1 do DB7, Srbija sa ocenom (DB5) se nalazi u polju visokog rizika. Od zemalja u okruženju bolji rejting od Srbije imaju Slovenija i Hrvatska, zatim slede Bugarska, Rumunija, Albanija Mađarska i Makedonija. Makedoniji je ovog meseca snižen rejting usled političke neizvesnosti. Lošiji rejting od Srbije ima Bosna i Hercegovina.
Stabilnost u regionu opada. Za zapadni Balkan ovo je najnestabilniji period u ovom veku. Tri srpska suseda su u stanju ozbiljne političke krize: Makedonija doživljava masovne demonstracije, Bosna pati od niza međusobno povezanih kriza vlasti i pretnji za otcepljenjem dok je Kosovo u stanju političkog raspada i masovnog egzodusa stanovništva. Spoljni rizik je dodatno uvećan delovanjem EU i Rusije. Tokom dve decenije EU ima glavnu ulogu u očuvanju mira na Balkanu preuzimanjem odgovornosti regionalnog supervizora i u sprovođenju dugoročne politike stabilizacije putem integracije.
Usled svojih unutrašnjih političkih i ekonomskih problema EU nije više u stanju da se nametne u regionu dok, sa druge strane, Rusija postiže važnu stratešku prednost i deklarativno ohrabruje pojedine grupe, kao što su bosanski Srbi, u ostvarivanju njihovih političkih ciljeva. Iako ne postoji neposredna opasnost od povratka nemira ’90-tih, kriza u regionu mogla bi da se produbi, posebno ukoliko se poljulja stabilnost u Grčkoj. To može imati ozbiljnih posledica po Srbiju: u Bosni i na Kosovu su srpske zajednice mnogoljudne dok događaji u Makedoniji mogu dovesti do prelivanja velike zajednice albanske manjine na Kosovo. Srpska vlada će se truditi da Srbija bude izvan ovih susedskih nestabilnosti, ali neće ostati ravnodušna ukoliko etnički Srbi budu u opasnosti.
Spoljna politička dešavanja mogu imati direktan i neposredni uticaj na srpsku ekonomiju ukoliko Grčka izađe iz evro zone. Grčka i Srbija su važni trgovinski partneri; više od 250 grčkih firmi posluje u Srbiji; grčke banke imaju veliki udeo u srpskom bankarskom sektoru. Ukoliko Grčka bude primorana da napusti evro, verovatno će uslediti period ekonomske turbulencije sa negativnim posledicama na trgovinske tokove i održivost grčkog kapitala u Srbiji. Pored toga, Srbija je izložena indirektnim efektima eventualnog grčkog izlaska preko ostalih zemalja, članica evro zone, sa kojima je Srbija čvrsto integrisana. Iako je teško predvideti čitav niz posledica grčkog izlaska, efekat bi nesumnjivo bio destabilizirajući i recesivan. Ovo bi dodatno usporilo oporavak srpske privrede.
Pored spoljnih političkih dešavanja, na poslovno okruženje u Srbiji utiču i unutrašnji faktori. Jedan od najvećih problema u poslovanju je neformalni sektor koji, prema nedavnoj analizi Fiskalnog saveta Srbije, predstavlja oko 30% BDP-a. Kompanije koje posluju po Zakonu imaju velike troškove, izdvajanja za poreze i doprinose, dok se u neformalnom sektoru ove obaveze izbegavaju, bilo da firme potpuno rade u senci ili nepotpuno izveštavaju nadležne organe. Svesna ovog problema, vlada je preduzela korake za jačanje poreske kontrole, ali problem neformalnog sektora i dalje postoji usled korupcije poreskih inspektora, neusklađenosti sa zakonom kao i nedovoljno jake izvršne funkcije.
Bonitetna kuća ‘Rating d.o.o.’ od njenog nastanka 2006. godine ekskluzivno zastupa interese kompanije D&B u Srbiji i u Crnoj Gori. Bonitetni izveštaji kompanija iz celog sveta, pretraživači za neograničeno pretraživanje i proveru kompanija iz Srbije, BiH, Hrvatske i Slovenije, kao i alati za upravljanje rizicima odabranog portfolija dostupni su na internet stranici www.rating.rs. Više informacija na [email protected]
Spoljna politička dešavanja mogu imati direktan i neposredni uticaj na srpsku ekonomiju ukoliko Grčka izađe iz evro zone. Grčka i Srbija su važni trgovinski partneri; više od 250 grčkih firmi posluje u Srbiji; grčke banke imaju veliki udeo u srpskom bankarskom sektoru. Ukoliko Grčka bude primorana da napusti evro, verovatno će uslediti period ekonomske turbulencije sa negativnim posledicama na trgovinske tokove i održivost grčkog kapitala u Srbiji. Pored toga, Srbija je izložena indirektnim efektima eventualnog grčkog izlaska preko ostalih zemalja, članica evro zone, sa kojima je Srbija čvrsto integrisana. Iako je teško predvideti čitav niz posledica grčkog izlaska, efekat bi nesumnjivo bio destabilizirajući i recesivan. Ovo bi dodatno usporilo oporavak srpske privrede.
Pored spoljnih političkih dešavanja, na poslovno okruženje u Srbiji utiču i unutrašnji faktori. Jedan od najvećih problema u poslovanju je neformalni sektor koji, prema nedavnoj analizi Fiskalnog saveta Srbije, predstavlja oko 30% BDP-a. Kompanije koje posluju po Zakonu imaju velike troškove, izdvajanja za poreze i doprinose, dok se u neformalnom sektoru ove obaveze izbegavaju, bilo da firme potpuno rade u senci ili nepotpuno izveštavaju nadležne organe. Svesna ovog problema, vlada je preduzela korake za jačanje poreske kontrole, ali problem neformalnog sektora i dalje postoji usled korupcije poreskih inspektora, neusklađenosti sa zakonom kao i nedovoljno jake izvršne funkcije.
Bonitetna kuća ‘Rating d.o.o.’ od njenog nastanka 2006. godine ekskluzivno zastupa interese kompanije D&B u Srbiji i u Crnoj Gori. Bonitetni izveštaji kompanija iz celog sveta, pretraživači za neograničeno pretraživanje i proveru kompanija iz Srbije, BiH, Hrvatske i Slovenije, kao i alati za upravljanje rizicima odabranog portfolija dostupni su na internet stranici www.rating.rs. Više informacija na [email protected]
Firme:
Rating d.o.o. Beograd
Tagovi:
Dun Bradstreet
Risk Payment Review
rizici poslovanja
rizik poslovnog okruženja u Srbiji
nestabilan Balkan
nestabilnost na Balkanu
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.