Siniša Brašanac, MPC Properties - Izvor na Ušću

Napulj mora da je mnogo lep grad. Tako bar izgleda iz bašte zemunskog restorana “Bella Napoli”. Ali, i Beograd ubrzano počinje da zaslužuje svoje lepo ime. Između ostalog, i zbog građevinskog poduhvata na Ušću, gde, iza šarenih taraba, niču jedan od najvećih i najatraktivnijih šoping centara u regionu i poslovne “kule bliznakinje”, u kojima su prestoničani prepoznali, štaviše, budući simbol svoga grada. Impresionirani su, međutim, i vodeći svetski “developeri”, ali i krupni investitori, okupljeni nedavno u mondenskom Kanu i prestižnom Bijenalu arhitekture u Veneciji.

Kako, dakle, napreduju radovi na izgradnji ovog “srpskog čuda”?
“Nakon okončanja prve faze projekta započete jula 2005, u kojoj je potpuno rekonstruisana zgrada bivšeg Centralnog komiteta u moderni poslovni objekat, u septembru prošle godine počela je druga faza, koja bi trebalo da se okonča u poslednjem tromesečju 2008. završetkom izgradnje, posle atinskog, najvećeg šoping-centra u regionu. Radovi se, u međuvremenu, odvijaju po planu, bez zastoja”, raportira Siniša Brašanac, član Upravnog odbora MPC Holdinga i generalni direktor MPC Properties, koji stoji iza projekta Kompleks “Ušće”.

“U narednih mesec-dva trebalo bi da bude sasvim završena dvoetažna podzemna garaža sa 1.500 parking mesta, nakon čega sledi izgradnja šoping-centra i, početkom 2009, druge ‘kule bliznakinje’, da bi ceo kompleks bio završen u prvoj polovini 2010. godine”, prijatno je Brašancu i na strašnoj beogradskoj vrućini.

Pune liste čekanja
Poslovno-trgovački Kompleks “Ušće” prostiraće se na 180.000 kvadratnih metara, od čega šoping-centar na svih 130 hiljada, a svaka od “kula bliznakinja” na po 25 hiljada kvadrata. Poslovnog prostora za iznajmljivanje u prvoj odavno nema, zbog čega je napravljena i “lista čekanja”. Zanimljivo, pojavile su se informacije po kojima bi se u drugu uselio neki od vodećih svetskih hotelskih lanaca; poimence - Marion, ali i aristokratski Kempinski.

“Nije tajna da i o tome pregovaramo, ali ne žurimo sa definitivnom odlukom, mada bi radije u svom vlasništvu zadržali i drugu ‘bliznakinju’ i rentirali je kao ekskluzivni poslovni prostor”, odgovara na glasine Brašanac.

Bilo kako bilo, ukupna vrednost investicije u Kompleks “Ušće” je 230-235 miliona evra. Velike pare za veliki poduhvat. “Kako smo ih skupili? Pa, pre par godina to bi bilo nemoguće. Ali, zahvaljujući pozitivnim promenama u zakonodavstvu - konkretno, usvajanjem Zakona o hipoteci - i dinamičnom razvoju bankarskog sektora danas je moguće ‘projektno finansiranje’, odnosno već od momenta dobijanja građevinske dozvole, a ne tek od završetka objekta, da bi se on stavio pod hipoteku. Inače, praksa u MPC je da tridesetak odsto vrednosti celokupne investicije obezbedi iz vlastitih sredstava, a ostatak kroz dugoročne bankarske kredite. Treba istaći da je interes banaka za ovaj projekat bio vrlo veliki”, skicira Brašanac finansijsku konstrukciju. Ogromno interesovanje izazvao je, štaviše, i na lanjskom Bijenalu arhitekture u Veneciji i čak u dva navrata u Kanu, krajem prošle i početkom ove godine, na najprestižnijim svetskim sajmovima šoping-centara, odnosno nekretnina. Mora, dakle, da se našlo i potencijalnih investitora...

“Suinvestitori su dobrodošli. Ali, u konkretnom slučaju, tek kada šoping-centar bude imao, recimo, ugovore o zakupu prostora sa 160 elitnih svetskih firmi i dnevni promet od 40-50 hiljada posetilaca i, da se ne lažemo, kada njegova cena bude znatno više nego u izgradnji”, ne vrda Brašanac. “Svesni smo, naravno, da oni ne donose samo novac, nego i jednako dragoceni ‘know-how’, ali smo se radije opredelili da značajna sredstva uložimo u edukaciju vlastitih kadrova: od menadžerskog centra, do svih ostalih segmenata holdinga. Štaviše, o strateškom partnerstvu danas ne razmišljamo jednokratno, od projekta do projekta, nego kao o dugoročnom, pa i globalnom aranžmanu”.

(Foto: lična arhiva)

Razumni optimista
Zanimljivo, upravo u Kanu je Financial Times prošle godine ceo Beograd počastio titulom “grad budućnosti Jugoistočne Evrope”. Brašancu, međutim, glava nije u oblacima. Naprotiv, više puta je javno upozoravao da se ukazana šansa mora iskoristiti pre nego - nestane. “U Beogradu se danas zaista mnogo gradi, ali - samo u poređenju sa nesrećnim devedesetim godinama, ne i decenijama koje su im prethodile”, spušta loptu na zemlju.

“Koje su prepreke? Prvo, uprkos značajnom unapređenju zakonodavstva, još nije moguć promet građevinskog zemljišta, zbog čega oni koji ga poseduju a ne mogu da grade ne mogu ni da ga prodaju onima koji to mogu. Uopšte, ceo sistem nam je vrlo birokratizovan, zbog čega je i dobijanje najobičnije građevinske dozvole vrlo dugotrajan, pa i mučan proces, da ne pominjem izdavanje dozvola za iole složenije projekte”, nabraja samo najbitnije.

Raspoloženo, međutim, ističe da ima i pozitivnih signala. “Ako već nisu prisutni u Srbiji, veliki investicioni fondovi kruže oko nje, a pravu invaziju očekujem u narednih godinu-godinu i po dana. Primera radi, jedan od vodećih u regionu, IMMO East, već rasprodaje svoje investicije u Mađarskoj, Češkoj i Poljskoj, spremajući se za prodor u Rusiju i Ukrajinu, ali i na Balkan, gde planira da investira čak 6,8 milijardi evra”.

MPC takođe planira ekspanziju u regionu, prvenstveno u perspektivni sektor nekretnina. To podrazumeva ne samo već uhodanu izgradnju tržnih i poslovnih centara, nego i stanogradnju. Pažnju je privukao ekskluzivni rezidencijalni kompleks “Oaza” kod Vukovog spomenika, a “repriza” je zakazana u jesen, kada bi trebalo da počne realizacija sličnog projekta u novobeogradskom Bloku 11.

Najlepše je na Kaleniću
Sâm Brašanac već četiri godine živi u svom stanu u blizini Kalenić pijace. “To je najlepši kraj u Beogradu”, ganuto navodi rođeni Zemunac, koji se, međutim, ovde sa roditeljima doselio još kao desetogodišnjak.

Prirodno, pohađa obližnju Treću beogradsku gimnaziju i, potom, Pravni fakultet. Pripravnički staž, ali i NATO bombardovanje, provodi u Trećem opštinskom sudu. “Naravno da sam i ja tada razmišljao o iseljenju iz zemlje, pogotovo zato što sam imao, za razliku od brojnih vršnjaka, i dobrih mogućnosti. Ali, osećao sam da pripadam ovde i da se situacija mora promeniti na bolje”, ispoveda.

Do 2003. radi zajedno sa ocem, takođe advokatom, baveći se tada još egzotičnim međunarodnim privrednim pravom, da bi se preko konkursa zaposlio u MPC Holdingu. Ostalo je, rekli bi Amerikanci, istorija. Ali, Srbija nije Amerika, pa Brašanac sa svoje 32 godine sa pozicija na koje se u međuvremenu uspeo pre štrči kao izuzetak u odnosu na žalosno veliki broj svojih vršnjaka. “Na sreću, vremena se menjaju, pa je i u Srbiji sve više uspešnih i afirmisanih 30-godišnjaka”, zaliva svoju sicilijansku tunu izvrsnim Radovanovićevim Chardonnay-om. “Mladima se tek vraća svest da mogu biti uspešni ne samo ako ‘valjaju robu’ ili ‘imaju kombinaciju’, nego i obrazujući se. Ali, moraju shvatiti da ni diplomiranje nije kraj, već samo početak nove borbe, i to one koja ne prestaje”.

U njegovom slučaju, to znači radni dan od najmanje desetak, a često i po 12-13 sati dnevno. “Ima istine u tome da što više radiš, manje imaš vremena da potrošiš zarađeno. Uostalom, bogatstvo se ne meri samo novcem, nego i slobodnim vremenom. Ja bih voleo da ga imam više”, pitomo reaguje na provokaciju.

“Šta radim kad ništa ne radim? Ranije sam se aktivno bavio karateom, a danas gotovo svakodnevno vežbam u teretani, trčim, igram fudbal”, navodi nekadašnji vatreni “delija” sa Marakane košarkaške visine i građe.

Kao i prošle godine u ovo vreme, sprema se za kraće letovanje u omiljenoj mu Grčkoj. Za putovanja u Australiju i Latinsku Ameriku nema - vremena. Posla je preko glave - u Srbiji, ali i regionu, u koje je njegov MPC planirao da u periodu od 2005. do 2009. godine investira čak pola milijarde evra!

“Ne vidim zašto ne bi i premašili plan”, stiska Siniša Brašanac papučicu gasa svog Pežoa 407.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu